SVE ŠTO MORATE ZNATI O OSTAVINSKOJ RASPRAVI! Šta ako se prećuti da ima još naslednika, a šta kad se naknadno pronađe još imovine

Na ostavinsku raspravu bi trebalo da se pozovu svi poznati naslednici. Međutim, ukoliko se desi da naslednici prećute postojanje nekog drugog naslednika koji ne bude pozvan na ostavinsku raspravu on i tada ima pravo na nasleđe, ali ga mora ostvariti u parničnom postupku.

Kako je navela, dešava se da se ne prijave svi naslednici, ali i da se pojavi naknadno pronađena imovina.

- Kod naknadno pronađene imovine ne možete voditi novi postupak, ali kada se pojavi novi naslednik ide se u parnicu - objasnila je Majkić i dodala da najviše problema ima kod testamenata:

- Zavisi i od vrste zaveštanja. Kod nas se najviše u praksi primenju pisana zaveštanja pred svedocima, ali postoje i usmena zaveštanja. Teret dokazivanja verodostojnosti je na onome ko je osporava. Može se pojaviti i više testamenata, može se menjati. Testament kasnijeg datuma ima veću pravnu snagu.

Kada neko od srodnika premine, rođaci su u obavezi da pokrenu postupak ostavinske rasprave i raspodele svu imovinu i zaostavštinu preminulog. U većini slučajeva ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo, odnosno prijemom javne isprave koja dokazuje smrt.

Medutim, ostavinski postupak može se pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih koji mogu obavestiti sud da je neka osoba umrla što je dovoljan razlog da sud pokrene postupak po službenoj dužnosti.

Ovo su koraci:

1. Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud zatim donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana. Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.
2. Po pozivu beležnika, srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na naslede. Beležnik proverava da li je posle umrlog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava ostavinska rasprava.
3. Posle završene procedure, zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na naslede i zakonski i testamentarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu u vezi sa imovinom, a naročito o pravu na naslede i veličini nasledenog dela.
4. Ako su među naslednicima sporne neke činjenice, postupak će biti prekinut i oni se upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava. Ako nema spora, imovina se podeli prema zakonskom pravu na naslede ili dogovoru.
5. Naslednici su dužni da daju jasnu izjavu da li prihvataju ili se odriču nasleđa. Kad se utvrdi kome pripada pravo, onda se donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak.

Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koja polažu pravo da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Kurir.rs/Pink