DAJU IM POSAO I SPECIJALIZACIJU, A ONI ČIM ZAVRŠE, POBEGNU: Ova bolnica u Srbiji je pred zatvaranjem! NEMA VIŠE NI PEDIJATRA!

Čim je završila specijalizaciju iz interne medicine, doktorka koja je kod nas dobila stalni posao i tu specijalizaciju poslala mi je poruku da raskida radni odnos i da se vraća u Niš. A baš juče bio je poslednji radni dan doktorki pedijatru iz Niša, kojoj smo takođe dali posao i specijalizaciju, a koja sad odlazi u Aleksinac. To znači da će ubrzo otići i njen suprug anesteziolog, koji je, takođe, preko nas dobio posao i završio specijalizaciju. I sve je to po zakonu, a mi smo ponovo pred zatvaranjem, kaže za Kurir dr Marko Radulović, direktor Opšte bolnice Majdanpek, koji je taman uspeo malo za začepi kadrovske "rupe" u bolnici "na kraju sveta", u koju niko neće.

I to nije sve - tek će da odlaze!

- Imamo 10 specijalizanata, koji uglavnom dolaze iz Niša, jer je tamo teško zaposliti se. Dobiju kod nas stalni posao, pa specijalizaciju i kad je završe, odlaze u Niš, jer kao specijalisti lako nalaze posao. Iako sad svi tvrde da neće ići iz Majdanpeka, jasno mi je da dve trećine njih ne govori istinu, pošto u Nišu kupuju stan, tamo im deca idu u školu. Samo čekaju da završe specijalizaciju - naglašava Radulović i dodaje da sad neće imati nijednog pedijatra, a da će od sledeće godine anestezija spasti samo na njega jer treći anesteziolog ide u penziju.

Koren svih problema je, navodi, odluka Ustavnog suda iz 2017. da je neustavna odredba Pravilnika o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji zaposlenih po kojoj specijalisti treba da vrati sve iznose primljene na ime zarada i naknada zarada ako po položenoj specijalizaciji ne ostane u zdravstvenoj ustanovi koja ga je na istu poslala duplo duže od trajanja specijalizacije. Internista je, recimo, trebalo da bude 10 godina jer mu je specijalizacija pet.

- Upravo te odrednice bile su brana za odlazak specijalista odmah po završenoj specijalizaciji u veće zdravstvene centre, privatne zdravstvene ustanove ili u inostranstvo. Mnoge zdravstvene ustanove nakon takvog stava Ustavnog suda, a posebno one u manjim mestima, našle se u nezavidnoj situaciji. Ostaju bez specijalista na koje se računalo prilikom donošenja planova usavršavanja i ulaganja u školovanje i stručno usavršavanje - ističe dr Radulović i dodaje:

- Tu odluku pratili su potezi zakonodavne i izvršne vlasti izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pomenutog pravilnika, te specijalisti u slučaju nelojalnosti ustanovama koje su ih delegirale imaju obavezu da nadoknade samo troškove specijalizacije ili uže specijalizacije, ali ne i ukupan iznos zarade i naknade zarade za vreme trajanja specijalizacije. A troškovi specijalizacije, tj. naknada obrazovno-zdravstvenim ustanovama, čine samo mali deo ukupnih troškova zdravstvenog sistema u ovom procesu.

Veliki broj specijalizacija traje pet godina, naglašava dr Radulović, i potrebno je dodeliti specijalizaciju na vreme kako bi se obezbedila zamena lekara koji odlaze u penziju.

- Postupak dobijanja specijaliste, od prepoznavanja potrebe do završetka specijalizacije, u najboljem slučaju traje sedam godina. Komisije Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija treba da omoguće prijem u radni odnos lekara opšte prakse. Prijem se obavlja najmanje šest meseci pre slanja na specijalizaciju. Regionalni Zavod za javno zdravlje daje saglasnost na planove stručnog usavršavanja, a zatim i na predloge za specijalizacije, nakon što stručni saveti i upravni odbori usvoje te planove, odnosno predloge. Zatim dolazi saglasnost Ministarstva zdravlja, pa upis specijalizacije na nekom od medicinskih fakulteta. Napomenuli smo već da velika većina specijalizacija traje pet godina, i to samo u slučaju da nema bolovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti u životima specijalizanata, pošto se specijalizacija može stopirati kad postoje opravdani razlozi. I taman kada kao direktor ili načelnik odeljenja mislite da ste spisak lekara popunili jednim novim specijalistom, dobijete zahtev za raskid radnog odnosa zbog odlaska u drugu zdravstvenu ustanovu. U situaciji kada zaposleni ne izvrši svoju obavezu, bolnica ostaje bez lekara specijaliste određene grane medicine, što stvara ogromne probleme u pružanju zdravstvenih usluga, a za nemali broj ustanova i dovođenje opstanka u pitanje - kaže dr Radulović i dodaje:

- Namera mi je da ovim člankom iniciram debatu čiji bi cilj bio da se pronađe zakonsko rešenje kojim bi se kandidati za usavršavanje i specijalizaciju u srpskom zdravstvenom sistemu obavezali da određeno vreme provedu na radu u zdravstvenim ustanovama koje su im omogućile ta usavršavanja i specijalizacije. Ovako, nije teško pretpostaviti da će veoma skoro doći do gašenja pojedinih odeljenja, a i celih zdravstvenih ustanova zbog nedostataka kvalifikovanog kadra!

Kurir.rs/J. S. Spasić

Bonus video: