Slobodan Milošević večita je i, čini se, neiscrpna tema za istoričare, političare, analitičare, teoretičare zavera... Mnogi će reći da se o njemu štošta još može otkriti, pa ponekad počinje u tome da liči na Josipa Broza Tita o kojem se i danas ispredaju razne priče.

U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na neke detalje ispisane u Nedeljniku pre koju godinu, a koje je Darko Hudelist zabeležio u razgovoru sa svojim sagovornicima, svedocima Miloševićevog političkog uzdizanja ranih šezdesetih.

slobodan-milosevic-i-mira-markovic.jpg
Arhiva 

Priča počinje u 1962. godini kada je mladi Sloba boravio na dvonedeljnom studnetskom seminaru od 11. do 24. avgusta na Bohinjskom jezeru, netom nakon što mu je otac izvršio samoubistvo.

Bio je student Pravnog fakulteta u Beogradu, "ambiciozni i nadobudni studentski/partijski funkcioner, koji već tada stremi ka političkom vrhu u SR Srbiji". Tada je veoma popularan bio beogradski list Student, važan i za dalje pisanje ovog teksta...

U broju 19 od 25. septembra na strani 3 pisano je o seminaru i njegovom značaju:

- Okupio je pretežno mlađe aktiviste SK i Saveza studenata, pripremajući ih da u ovoj školskoj godini preuzmu niz odgovornih obaveza u svim oblastima društvenih aktivnosti - navedeno je i dodato da su razmatrane aktualne političke teme "u svetlu zaključaka IV plenuma CK SKJ" i, naročito, čuvenoga govora predsednika SFRJ i SKJ Josipa Broza Tita u Splitu od 7. maja 1962. Navedeno je i da je razgovarano "o intencijama novog Ustava" SFRJ , onoga koji će stupiti na snagu 7. aprila 1963, i to uz sudelovanje specijalnog gosta seminara, člana Izvršnog komiteta CK SKJ, Mihe Marinka.

student-od-16.-maja-1963.jpg
Arhiva 

Najbitnije je, međutim, ovo: na seminaru je bila okupljena tadašnja studentska elita grada Beograda (barem elita među politički/partijski angažiranim studentima, na Beogradskom univerzitetu), od koje se očekivalo da za koju godinu, možda 10, 15 ili 20 godina kasnije, stasa u političku/partijsku elitu SR Srbije, navodi se u Nedeljniku.

Sloba Milošević je tog leta 1962. završio drugu godinu na Pravnom fakultetu u Beogradu, bio je sekretar Fakultetskog komiteta SK, odnosno, šef partijske organizacije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao je ambicije da postane, a to će i ostvari već 1963, sekretar Univerzitetskog komiteta SK, zadužen za ideologiju, i jedan od glavnih i najodgovornijih rukovodilaca u Savezu studenata u Beogradu.

A onda je došao 14. maj 1963. i osvanuo je novi broj Studenta. Posle toga je Milošević napisao svoj prvi tekst za novine, a tema je bila - pornografija!

Posljednja stranica Studenta bila je humoristična stranica i na njoj se ovaj put ismevala politička frazeologija onoga vremena.

Stranicom je dominirao krupan crtani naslov (tada još nije bilo kompjutera) "Seks - misterija ljudske duše", a nadnaslov je glasio: "Pred nama stoje složeni problemi koje moramo rešiti zajedničkim snagama uz najveće zalaganje svakog pojedinca". Sa strane je bila fotografija francuske glumice Mylene Demongeot u naprednom, oskudnom bikiniju, dok su podnaslovi bili: "Doživljavanje orgazma", "Totalna frigidnost", "Polne disproporcije"...

Autor tog intrigantnog priloga bio je humorista Žika Srećković. Čitav njegov tekst bio je pisan kao parodija na činjenicu da se u to vreme, 1962. na 1963, u svim visokotiražnim jugoslavenskim novinama počinju formirati "seks-rubrike".

Usledio je Miloševićev odgovor u narednom broju.

slobodan-milosevic-i-majka-stanislava.jpg
Arhiva 

- Postavlja se pitanje da li kao humoristički izraz tog njegovog stava (mislio je na stav Studenta kao lista), studentu treba podmetnuti rastočena ljudska tela, krematorijume, ljude-životinje, ljude bez glave, monstrume - kojekakve intelektualne perverzije i čitavu hrpu banalnosti i pornografije, napisanih u ime borbe protiv banalnosti i pornografije - naveo je između ostalog i na kraju apostrofirao da studentska omladina "nesumnjivo predstavlja intelektualnu budućnost našega društva" i da to u studentskim listovima, poput Studenta, podrazumeva "pre svega visoki nivo u tretiranju svih društvenih, političkih i kulturnih pitanja".

A ono najmanje što bi trebalo podrazumevati, a što je došlo do izražaja na humorističnoj stranici u inkriminiranom broju Studenta, to su, po Miloševićevim rečima, "pretenciozne meditacije, neprikladne šale, banalan humor, nedostatak mere i delikatnosti".

Kurir.rs