Mnogo tragičnih dana bilo je u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. I ne samo od neprijatelja koji je zverski se odnosio prema narodu, već i od onih sa kojima smo se zajedno borili protiv fašizma i nacizma.

Baš ovi potonji su na današnji dan 6. septembra 1944. godine sravnili srpski grad i pritom ubili 97 dece uzrasta do 10 godina, od koji je 32 rođeno tokom rata, znači ne starije od tri godine.

leskovac-1944-2.jpg
Arhiva Narodnog muzeja Leskovac 

Saveznički bombarderi su izručili koji minut nakon podneva, tačnije u 12.18 časova izručili 69 tona bombi i totalno uništili centralno gradsko jezgro Leskovca. Taj užas se dešavao pod okriljem akcije "Retwik" iliti "Pacovska nedelja" koja je imala za cilj da onesposobi nemačke trupe pri povlačenju iz Grčke.

Prema izveštajima američke 15. vazduhoplovne armije meta su im bili 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca uz pripadnike srpskih kvinsliških jedinica, stacionirani u tom gradu. Bilo je i nešto tenkova prema informacijama kojima su raspolagali.

Šef savezničke misije

Kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh

Škotski brigadir Ficroj Meklejn bio je šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu. Tih dana je boravio na obodima Radan planine pokraj Leskovca sa svojim saradnicima iKočom Popovićem, komandantom Glavnog štaba Srbije, i razrađivao planove zajedničke savezničko-partizanaske operacije "Retwik".

Ficroj Meklejn sa Kočom Popovićem i Sretenom Žujovićem na Radan planinifoto: Arhiva

- A onda dogodilo se ono što smo čekali - začulo se zujanje motora... Pogledavši uvis, spazili smo na velikoj visini nekoliko redova aviona kako jure dok im se krila blistaju na suncu. Seljaci su ih brojali: šest, deset, dvadeset, trideset, još ih nikad nisu videli toliko. Eto ih već nad ciljem. U taj las odjednom se učinilo kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom ogranku prašine, dima i ruševina - pisao je Meklejn:

foto: Arhiva Narodnog muzeja Leskovac

- Do naših ušiju doprla je strašna buka tako jaka da se činilo kao da će nam prsnuti bubne opne. Kada smo ponovo pogledali u nebo, leteće tvrđave i dalje su letele spokojno, ali sada kao već kao srebrnaste tačke u daljini... Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom dok je nekoliko kuća obavio žestoki plamen. Čak su i partizani bili potreseni.

U stvarnosti je, prema navodima pojedinih istoričara, Leskovac bio nebranjen. Partizani su saopštili da Bugara nije bilo, jer su koji dan ranije povukli prema Vlasotincu i Pirotu. Nemačkih vojnika, tvrdi se, nije bilo više od 500.

Leskovac je tada brojao 24.000 stanovnika. Veruje se da poginulo između 1.000 i 2.000 Leskovčana. Zvanično su imenom i prezimenom 1995. godine utvrđeno da je stradalo 819 civila, mada to nije definitivno.

Uništena je zgrada gimnazije, železnicka stanica, hotel "Kostić", Sokolski dom, mnogi javni objekti, kuće... Po oslobođenju je "Naša reč" pisala da je srušeno 475 zgrada, a teže oštećeno 1.275 objekata.

leskovac-1944-3.jpg
Arhiva Narodnog muzeja Leskovac 

Iz jednog četničkog izveštaja može se saznati da je "do sada nađeno oko 2.000 mrtvih pored tolickog Leskovca, a ranjenih ni broja".

Može se naći i da po jednom istoričaru koji nije naveo svoje izvore poginulo 974 neprijateljskih vojnika od kojih 242 pripadnika Nedićevih oružanih snaga i osam pripadnika nemačke SS divizije „Princ Eugen".

Prema partizanskim izveštajima poginulo je 1.000 građana, 500 Nemaca, 200 četnika i 300 ljotićevaca.

Hroničari su zabeležili da se u gradu slavio rođendan Petra II Karađorđevića.

Kurir.rs