Pojedinim tinejdžerima koji učestalo koriste vejp počeli su da propadaju zubi!Pored toga što vejpovanje loše utiče na donje i gornje disajne puteve, utiče negativno i na zdravlje zube, upozoravaju sagovornici Kurira!

Podsetimo, sve više maloletnika koristi vejpove, pafove i nikotinske vrećice, koje zvanično ne spadaju u duvanske proizvode, ali se upotrebljavaju na isti način.

pusenje-cigarete-dim.jpg
Shutterstock 

Novi Nacrt zakona o duvanu, koji je Ministarstvo finansija u petak stavilo na javnu raspravu, podrazumeva da će trgovcima biti zabranjeno da maloletnim osobama prodaju sve što potpada pod ovaj zakon. Razne vrste elektronskih cigareta i njima slični proizvodi mogu se u slobodnoj prodaji kupiti na mnogim mestima i već su popularni čak i među osnovcima, pa i kod dece u nižim razredima.

Zdravstvene tegobe

A koliko ti proizvodi mogu biti štetni, svedoči i nedavna objava jednog tinejdžera na Tiktoku koji je u kratkom video-zapisu rekao da mu je ulje iz vejpa upropastilo zube. On je savetovao svoje vršnjake koji puše vejp da prestanu to da rade kako bi izbegli zdravstvene tegobe koje ih mogu snaći.

ŠTETAN I SNUS

Upala usne duplje

Dr Saša Milićevićfoto: Kurir TV

Pedijatar dr Saša Milićević kaže da su i snus kesice, koje koriste tinejdžeri, štetne.

- Oni stave malu kesicu u usta dok se to ne otopi, mogu dobiti od toga upalu usne duplje. To je duvan koji se nalazi u kesici čaja i to stoji i resorbuje se. Može biti štetno po zdravlje. Mora se voditi računa, to su sve materije koje su strane, a što je osoba mlađa, to može biti više štete po organizam - napominje dr Milićević.

Prof. dr Jovan Vojinović, šef Odeljenja dečje stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu, navodi za Kurir da više istraživanja poslednjih godina ukazuje da elektronske cigarete mogu da deluju štetno na zube i desni, čak po nekim autorima jače od klasičnih.

- One pored nikotina sadrže niz štetnih hemikalija koje utiču na promenu strukture bakterija u ustima, na cirkulaciju u desnima i razvoj zapaljenja i razvoj oštećenja na zubnoj gleđi. Sadrže čak i pojedine šećere, koji u stalnom kontaktu sa gleđi zuba predstavljaju izraziti rizični faktor za razvoj karijesa - naveo je dr Vojinović.

Prema njegovim rečima, tinejdžeri, koji u sve većem broju vejpuju, već su podložni brojnim rizicima koji ugrožavaju zube i desni, poput čestog unosa gaziranih napitaka, slatkiša i peciva, loše higijene.

Ozbiljna oboljenja

- U tom periodu generalno dolazi do pojačanog razvoja karijesa i započinju ozbiljna oboljenja desni koja progradiraju u kasnijim decenijama (parodontopatije, prim. aut.). Elektronska cigareta samo pojačava njihovo dejstvo, što pokazuju i kliničke studije. Naravno, korišćenje alkohola i droga (posebno metamfetamina, prim. aut.) još više pogoršava stanje - upozorava sagovornik Kurira i dodaje:

- Da bi se sprečili štetni efekti od vejpovanja, neophodno je izuzetno pojačati preventivne mere, koje podrazumevaju pravilno pranje zuba najmanje dva puta dnevno aktivnim zubnim pastama, koristiti vodice za usta koje podstiču oporavak zubne gleđi i smiruju zapaljenje desni, korišćenje žvakaćih guma, kao i kontrole kod stomatologa na tri meseca.

Mere za saniranje posledica vejpovanja

  • Pravilno pranje zuba najmanje dva puta dnevno aktivnim zubnim pastama
  • Koristiti vodice za usta koje podstiču oporavak zubne gleđi i smiruju zapaljenje desni
  • Koristiti žvakaće gume
  • Češće kontrole kod stomatologa (na tri-četiri meseca) i profesionalna zaštita zuba lakovima i gelovima

Pedijatar dr Saša Milićević objašnjava da vejp utiče negativno na gornje i donje disajne puteve, kao i na usnu duplju.

- Bilo koja strana materija, sem hrane i vazduha, može da napravi problem, ne samo da promeni boju zuba već i da nadraži ili ošteti sluznicu usne duplje. Razne promene se mogu javiti, crvenilo, svrab, afte, to su sve supstance koje u sebi sadrže različite arome. Nije zdravo ni za usnu duplju, ni za bronhije, ni za pluća. To može da na kratke staze dovede do bojenja zuba, ali ako bi se koristilo duže vreme, može da upropasti i ošteti zube - naveo je dr Milićević.

Kurir.rs/ Mina Branković