STEFANA MUČI BOLJKA ZA KOJU MNOGI NE VERUJU I DA POSTOJI: Jutro mu je najgore, da može ne bi ni izašao iz kuće a ovo su simptomi

Beograđanin Stefan M. odlučio da ispriča kako izgleda jedan njegov dan, opisujući da je "jeziv, a ujedno i specifičan detalj što zapravo ne možeš da je objasniš"

"Dok pijem kafu, dok gledam film... bukvalno se osećam kao da svake sekunde razmišljam o tome", Srbin objasnio šta mu prouzrokuje anksioznost i odgovori su tužni.

Mentalno zdravlje je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na naš kvalitet života. Međutim, i pored toga, mentalna stanja su i dalje tabu tema u našem društvu. Beograđanin Stefan M. je odlučio da ispriča kako izgleda jedan dan anksiozne osobe, opisujući da je "jeziv, a ujedno i specifičan detalj što zapravo ne možeš da je objasniš".

"Nisam ni srećan, ni tužan"

- Nisam ni srećan, ni tužan. Ne znam zbog čega mi se znoje ruke i zašto imam žarku želju da pobegnem u sobu i tamo provedem ostatak života. Osećam se bespomoćno na trenutke, a opet nisam siguran da li je to normalan i prolazan osećaj. Slušam samo klasičnu muziku, ili neki miks za učenje i opuštanje. Počinjem da se tripujem da mi treba meditacija i mrzim što sutra moram da ustanem. Milion misli u jednom trenutku pomešanih sa strahom i strepnjom - počinje svoju priču.

Ipak, dodaje da je zapravo sve to "samo" anksioznost. Sa ubeđenjem da mu nije bila potrebna stručna pomoć je živeo skoro tri godine, a dok nije otišao kod psihoterapeuta kaže da je malo reći da je "prošao kroz pakao".

- Inače, ne znam kako sam postao anksiozan, ali tačno znam dan kada se to desilo - kaže on.

Ustajanje najgori deo dana, uvek se pitaš šta bi moglo da se desi

Stefan kaže da mu je bilo lakše kada je počeo da vodi dnevnik u koji je zapisivao samo one trenutke kada ima osećaje anksioznosti.

- Ustajanje je možda i najgori deo dana, nažalost. Nekako treba da nađeš način da ignorišeš razmišljanje o tome šta će biti na poslu ili faksu, a najpre treba da se izboriš sa sivom realnošću: zagušljivim busom, činjenicom da živiš predaleko od grada, glasnim prolaznicima i putnicima, pa toplo preporučujem da bez plejera i slušalica ne mrdaš ni do prodavnice - priča.

Kako kaže, gde god da ode, stalno se pitao šta bi moglo da se desi i razmišljao je o potpuno nepotrebnim i besmislenim situacijama.

- Stalno su ti na umu roditelji, trenuci iz prošlosti koje preturaš po glavi u potrazi za greškom. To previše ometa koncentraciju i fokus u onome što radiš- iskren je.

"Znoje mi se ruke, jednu i ne osećam"

Znojenje šaka je još jedan od simptoma koje je taj Beograđanin imao usled anksioznosti.

- Osetio sam u prevozu da mi se previše znoje ruke. Levu gotovo i da ne osećam, a zapravo je sve okej, samo se setim da sam već osetio isto i brzo je prošlo - pojašnjava on.

Pitao se i zašto se to baš njemu dešava, ali je postepeno učio da živi s tim, jer je kako kaže, naučio da kontroliše tok misli i smiri sebe kada naiđe buran period.

- Pitanje "zašto baš ja" ne treba da te muči već da te motiviše, shvati ga kao iskušenje ili test koji moraš da prođeš kako bi postao još jači. Za brigu, strepnju i preterano razmišljanje nemam neki savet, osim da kad god možeš - misliš na sebe i svoje potrebe - savetuje ovaj Beograđanin.

Šta je anksioznost?

Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno "osećaj da će se nešto loše desiti", piše portal Stetoskop.

Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili osobe, životinje, predmete ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti. Zbog toga, taj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Medicinski portal Stetoskop piše da se taj poremećaj češće javlja kod žena.

Zašto nastaje anksioznost?

Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine.

To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.

Faktori rizika za pojavu anksioznosti

Trauma: Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.

Stres izazvan bolešću: Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.

Ličnost osobe: Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.

Drugi mentalni poremećaji: Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.

Anksioznost u porodici: Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.

Droga i alkohol: Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.

Glavno obeležje - strah i prekomerna briga

Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Anksioznost se takođe može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta.

Osim ta dva, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su:

Osećaj nervoze, nemira i tenzije

Doživljaj nadolazeće opasnosti

Osećaj slabosti i umora

Teškoće u koncentraciji

Poremećen san

Nemogućnost kontrole brige

Izbegavanje određenih mesta i situacija

Doživljaj krivice

Doživljaj neadekvatnosti

Lečenje anksioznosti

Deca često koriste mekano ćebe ili plišanu igračku kako bi se osećala sigurno. Međutim, jedna studija je pokazala da takav način smirivanja nije stran ni odraslima: 1 od 5 žena i 1 od 20 muškaraca je priznalo da redovno spava sa plišanom igračkom!

Nakon što je utvrđeno da trenutno patite od nekog oblika anksioznosti, možete razmotriti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju:

1. Promena životnih navika

Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih, blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike (što može preporučiti lekar, a možete pokušati i sami - u sledećem odeljku su konkretni saveti).

2. Psihoterapija

Kada su u pitanju teži simptomi, koji više remete osobu u njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći. Terapija anksioznosti podrazumeva raznovrsan rad osobe sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema i slično.

3. Lekovi

Kod osoba kojima je veoma teško da se izbore sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake. Oni mogu uključivati različite anksiolotike, antidepresive i/ili sedative. Cilj ove terapije je da reguliše ozbiljne simptome anksioznosti putem regulisanja hemijskih procesa u mozgu.

Čak i kada je osobi preporučena terapija lekovima, oni će najbolji efekat imati u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom životnih navika. Lekovi služe samo tome da umire one najjače simptome, kako bi osoba mogla da radi na sebi i opasno je zloupotrebljavati ih, piše portal Stetoskop.

Kako da pomognete sebi?

Promena životnih navika može biti efikasan način redukovanja negativnih simptoma stresa i anksioznosti. Evo šta možete sami:

Budite fizički aktivni. Vežbanje je veoma moćan način da se redukuju stres i loše raspoloženje. Ono ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Postepeno u rutinu uvodite fizičku aktivnost koja vam prija.

Izbegavajte alkohol i rekreativne droge. Iako ove supstance ljudima često služe za trenutno redukovanje anksioznosti, na dugoročnom planu, one pogoršavaju simptome.

Prestanite da pušite i smanjite unos kofeina. I nikotin i kofein su supstance koje dovode do povećanja simptoma anksioznosti.

Hranite se zdravo. Potrebna su dalja istraživanja kada je u pitanju ishrana, ali dosadašnja ukazuju na to da zdrava ishrana, kao što su voće, povrće, žitarice od celog zrna i riba, smanjuju anksioznost.

Spavajte dovoljno. Održavajte redovan ritam spavanja, sa dovoljno sati sna. Nedovoljan san intenzivira anksioznost. Ukoliko imate problema sa snom, posetite lekara.

Koristite relaksacione tehnike i tehnike prevladavanja stresa. Pronađite aktivnosti koje vas smiruju (neke od njih možete naučiti i na psihoterapiji). To može biti meditacija, joga, vežbe disanja, vežbe relaksacije mišića, mindbifulness tehnike ili bilo šta drugo što vas vraća u sadašnji trenutak, umesto u brlog neprestane brige.

Kurir.rs/Blic