KURIR NA MESTU POGIBIJE VOJVODE VUKA! Stradao sa slikom ćerkice koju nikad nije video! Tek kad je bio mrtav, UHAPŠEN JE APIS!

PESMA Hladni visovi

Vojvodi Vuku

Baš tu gde on mrtav stoji i svoje vojnike u večnom snu doziva

I danas se vidi mladić pokoji kako u hladnom lesu prebiva.

I svi se visovi klanjaju jednom visu i jednom vuku,

Staravinski vis umoran leži uz noge Kajmakčalanu,

Četnici bez kapa ćute, vojvoda sklopljenih ruku

A tuđa polja žute li se, žute

Umire sve i rađa se u danu

(Igor Mirović)

SAMO AKO SE SEĆAMO LJUDI KAO ŠTO JE VOJVODA VUK, IMAĆEMO BUDUĆNOST

Ministar Selaković je na Staravinskom visu uručio Igoru Miroviću plaketu Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. kao pokrovitelj obeležavanja 120 godina od osnivanja udruženja.

- Čast mi je da vam uručim plaketu udruženja čiji su članovi bili i vojvoda Vuk, i Voja Tankosić, i general Božidar Janković, ali i mnogi drugi dobrovoljci, četnici koji su porobljeni narod Stare Srbije i Makedonije oslobađali od petovekovnog turskog ropstva. Čast mi je što mogu da vam je uručim na mestu pogibije legendarnog vojvode Vuka. A jedan od razloga za to je i što ste bili prvi čovek koji me je pozvao posle objave da ćemo ovu spomen-ploču obnoviti i lično ponudili svaku pomoć - kazao je Selaković, dok je Mirović zahvalio uz reči:

- Samo ako se sećamo ljudi poput vojvode Vuka, imaćemo budućnost. Ako se tih ljudi ne budemo sećali, ako ih izbrišemo iz našeg pamćenja, onda ni naša budućnost neće biti onakva kakvu je želimo.

POSLAT DA POGINE? TEK KAD JE VOJVODA VUK BIO MRTAV, UHAPŠEN JE APIS!

Važan "detalj" je da vojvoda Vuk gine 29. novembra, kada praktično prestaje da postoji i njegov Dobrovoljački odred, jer je ono malo njih preživelih rasuto po drugim jedinicama. Vojin Popović je bio istaknuti "crnorukac", a u knjizi "Crna ruka" Vase Kazimirovća piše:

- Hapšenju Apisa i ostalih crnorukaca pristupilo se tek pošto je skršena snaga Dobrovoljačkog odreda, kojim je komandovao vojvoda Vuk. On je navodno izazvan da prihvati najteži odsek na bojištu. Poginuo je u borbi s Bugarima i odred je uništen. Po mišljenju B. Hrabaka, na odred vojvode Vuka računalo se kao na jedinicu koju "Crna ruka" može u svako doba upotrebiti po svojoj volji i potrebi - piše u knjizi.

Vojvoda Vuk je sahranjen 11. decembra na Zejtinliku (posmrtni ostaci preneti u Beograd 1923). A novine su zabeležile da je nad grobom, kada je trebalo da drži poslednje oproštajno slovo, Apis zaplakao. Četiri dana kasnije - 15. decembra 1916, Apis je uhapšen, a streljan je 26. juna 1917.

Nenad Lajbenšperger kaže da ima nekoliko verzija smrti vojvode Vuka, te da se sa sigurnošću ne može reći koja je tačna. Možda najmanje verovatna je ona po kojoj ga je ubio neko naš. Više saboraca je ostavilo sećanja i svi su saglasni u jednom - da je prvo ranjen, a da ga je zatim metak smrtno pogodio. Razlikuju se po tome da li je ranjen iz puške ili od granate, neki su tvrdili da je to bilo malo ozbiljnije, drugi da nije i da je odmah nastavio da se bori. Za samu smrt su manje-više saglasni da ga je ubio bugarski vojnik koji je iz blizine pucao, a metak je prošao kroz srce, te da je na mestu umro. Naši su odmah ubili tog vojnika - kaže za Kurir Lajbenšperger i dodaje da postoji priča da ga je kralj Aleksandar poslao tamo da bi poginuo, ali da za to nema dokaza:

- Činjenica je da je bio na čelu dobrovoljaca i da se po nekim vojničkim pravilima oni uvek šalju na najteža mesta, jer će se sa svojim entuzijazmom uvek pokazati kao bolji ratnici nego regularna vojska. Uvek je slat na najteža mesta. Imamo podatke i da se povremeno tome protivio, tvrdeći za neke napade da su suludi, ali na kraju je izvršavao naređenja Vrhovne komande po cenu velikog broja života u svom odredu. I Grunište je bilo takvo mesto. Poslati su ratnici najveći po hrabrosti i požrtvovanosti. Vojvoda Vuk je kao oficir imao mogućnost da šalje vojnike napred, ali bio je junak i častan oficir, koji je učestvovao u borbi.

UGAŠENA LOZA - ĆERKA NIJE IMALA DECE

Vojin Popović je malo pre početka Velikog rata, 10. februara 1914, dobio odobrenje za ženidbu, pa se sa Jelisavetom Karakašević dva meseca kasnije venčava u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kum bio je generalštabni pukovnik Milan Gr. Milovanović Pilac, inače osuđen na smrt u Solunskom procesu, što je preinačeno u 20 godina robije, dok su gosti bili i drugi poznati "crnorukci" Apis i Vojislav Tankosić. Dok je bio na Solunskom frontu, 21. aprila 1916, rodila mu se kći Slobodanka, koja je kasnije izučila trgovački akademiju i 1943. se venčala sa Istraninom Franom Brumnićem. Jedno vreme žive u Puli, pa se vraćaju u Beograd, ali zbog oskudnog života i posla idu u Lazarevac. Kad je Frano preminuo 1985, Slobodanka prodaje stan u Lazarevcu jer nemaju dece i ide u Dom penzionera na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Tu je umrla u bedi 1994. Tako je ugašena loza vojvode Vuka.

PLOČI NA MESTU POGIBIJE GUBI SE SVAKI TRAG

Restauraciju i konzervaciju ploče na mestu ranjavanja vojvode Vuka izveli su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Postavili su i informacionu tablu na putu za mesto pogibije, kao i putokaze, a sve je finansiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Ne znamo ko je postavio spomen-ploču, nismo uspeli da nađemo podatak o tome, najverovatnije je tu stavljena još tokom samog rata. A kasnije, 1939, kad je grupa oficira entuzijasta obilazila mesta na nekadašnjem frontu i obeležavala neka od njih, jedan od saboraca, koji je bio tu kad je vojvoda Vuk poginuo, doveo ih je i do lokacije na kojoj je pogođen i gde je izdahnuo, pa su postavili i drugu spomen-ploču. Osim toga da je postavljena nekoliko metra južnije od prve, nemam druge podatke jer je više nema - kaže za Kurir Nenad Lajbenšperger, istoričar i savetnik u Zavodu, dok Desimir Tanović, konzervator i restaurator, koji je takođe savetnik u Zavodu, kaže za Kurir da je posao bio zahtevan u logističkom smislu.

- Sam predeo je veoma nepristupačan, u neposrednoj blizini ne postoji ni selo ni ljudi koji mogu da pomognu. Nema ni vode ni struje, trebalo je doneti sav alat, materijal... Radovi su trajali desetak dana, sprovedena je kompletna konzervacija - od uklanjanja mikroflore i parazitske vegetacije i čišćenja od površinskih nečistoća do konsolidacije kamena, uklanjanja prethodnih intervencija i izvođenja rekonstrukcije - objašnjava Tanović.

Na ranijim slikama se vidi da je postojala i nadstrešnica.

- Ne znamo da li je originalno uopšte postojala nadstrešnica, pretpostavlja se da je naknadno postavljena da bi zaštitila ploču. Ali problem je ne samo u vraćanju nadstrešnice, što bi ugrozilo stenski masiv, koji bismo morali da bušimo, već i u sagledavanju ploče jer bi nadstrešnica zaklonila i ploču i natpis. I ovako morate da se sagnete da biste je pogledali - ističe Tanović.

Hronologija

- 26. novembra 1881. rođen u Sjenici kao prvi sin Alekse i Stane (Cane) Popović

- 2. avgusta 1886. porodica Popović se sa četvoro maloletne dece zbog turskog terora preseljava u Kragujevac

- 1. septembra 1899. upisuje se u 32. klasu Niže škole Vojne akademije u Beogradu

- 29. aprila 1905, na Veliku subotu, vatreno krštenje u četničkoj akciji u čuvenoj bici na Čelopeku

- 23. i 24. oktobra 1912, na čelu četničkog i dobrovoljačkog odreda, bori se u Kumanovskoj bici u Prvom balkanskom ratu

- 1913. učestvuje u Drugom balkanskom ratu

- 3. maja 1914. venčava se sa Jelisavetom Karakašević

- avgusta 1914. učestvuje u Cerskoj bici, lakše ranjen sa austrougarskom zaštitnicom na potezu Zavlaka-Loznica

- 14. oktobra 1914, u borbama na desnoj obali Drine, teže ranjen i prebačen u valjevsku bolnicu

- 29. januara 1916. prelazi na Krf posle Albanske golgote

- 21. aprila 1916. rodila mu se ćerka Slobodanka

- u septembru 1916. učestvuje u bici na Kajmakčalanu

- 29. novembra 1916. gine na Gruništu

- 11. decembra 1916. sahranjen na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku

- 23. decembra dobrovoljački odred rasformiran

- 30. septembra 1923. telo preneto i sahranjeno na Novom groblju u Beogradu

- 23. oktobra 1936. u parku na Topličinom vencu otkriven spomenik

- 1940. umrla majka Stana Popović

- 7. novembra 1970. umrla supruga Jelisaveta, koja se više nije udavala

- 31. maja 1994. umrla ćerka Slobodanka i loza vojvode Vuka se ugasila