Stalna konferencija gradova i opština se zalaže da se pojednostavi proces legalizacije i da se građani, posebno oni koji su sagradili nelegalne objekte da bi rešili svoje stambeno pitanje, maksimalno oslobode svih mogućih finansijskih troškova i procedura, navodi se u saopštenju te organizacije

BEOGRAD - Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) danas je ukazala da postoje brojne nejasnoće u najavljenoj legalizaciji bespravno izgrađenih objekata u Srbiji i da bi trebalo da naknade za taj postupak plaćaju oni koji su objekte gradili da bi od njih imali ekonomsku korist.

"SKGO se zalaže da se pojednostavi proces legalizacije i da se građani, posebno oni koji su sagradili nelegalne objekte da bi rešili svoje stambeno pitanje, maksimalno oslobode svih mogućih finansijskih troškova i procedura", navodi se u saopštenju te organizacije.

Nejasno je, kako je navedeno, kakva će biti uloga lokalne samouprave u postupku legalizacije, na koji način će se lokalnim vlastima obezbediti sredstva za naknadno plansko uređenje nelegalnih naselja, njihovo komunalno opremanje i izgradnju neophodne socijalne infrastrukture za život ljudi", upozorila je SKGO.

Takođe je, po oceni SKGO, potrebno da se razjasni kako će se obezbediti bezbednost i sigurnosti građana i objekata koji će biti legalizovani i kako će se vrednovati tehnička i pravna valjanosti dostavljenih podataka za evidenciju u katastru nepokretnosti, kao i ko će finansirati geodetsko snimanje svih objekata.

"Legalizacija objekata je problem koji traje više decenija i bez obzira na najave da će besplatna, katastarska legalizacija biti za kratko vreme završena, praksa govori da Katastar nepokretnosti nije spreman da taj posao obavi za kratko vreme, obzirom da trenutno u velikim gradovima i uknjižba stana traje preko šest meseci, a samo prebacivanje predmeta iz građevinskih odeljenja u Katastar bi trajalo i do godinu dana", smatra SKGO.

Ta ogranizacija je navela da se rešavanje pitanja nelegalnih naselja ne završava njihovim upisom u katastar jer nakon toga lokalne vlasti treba da omoguće građanima koji u njima žive približno jednake uslove za život koji postoje i u drugim delovima lokalne zajednice.

"Sredstvima od naknade za uređivanje građevinskog zemljišta koja se plaća i prilikom legalizacije, finansira se komunalno i infrastrukturno uređenje ulica, naselja i samog grada ili opštine, pa će svako umanjenje ovih izvora finansiranja imati svoje negativne posledice u kvalitetu aktivnosti lokalnih vlasti u ovoj oblasti", ocenila je SKGO.
Od Ministarstva građevinarstva i urbanizma zatraženo je da preispita svoj plan da se u procesu legalizacije ukine plaćanje naknade za uređenje građevisnkog zemljišta za sve objekte.

Predloženo je da se napravi razlika između onih građana koji su gradili nelegalne objekte da bi u njima živeli i onih građana koji su gradili luksuzne obkete ili kuće koje su izdavali.

"Smatramo da ideja besplatne legalizacije za sve objekte može dovesti do novih kršenja zakona i nastavka trenda bespravne izgradnje. U tom slučaju neodgovorni pojedinci bi mogli očekivati da će ih neki novi zakon ponovo abolirati i omogućiti im da ne plate naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta", upozorila je SKGO.