Naša zemlja treba da predloži projekte, na primer za razvoj pojedinih turističkih lokacija u Srbiji, koje će većim delom finansirati EU, rekla predsednica Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje" Edita Stojić-Karanović

BEOGRAD - Učesnici konferencije "Dunav - reka saradnje" pozvali su danas u Beogradu sve zainteresovane u našoj zemlji da podnesu predloge projekata koji će biti finansirani u okviru Dunavske strategije.

Predsednica Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje" Edita Stojić-Karanović je izjavila da naša zemlja treba da predloži projekte, na primer za razvoj pojedinih turističkih lokacija u Srbiji, koje će većim delom finansirati EU.

Za Dunavsku strategiju se predviđa budžet od 2014, ali i novac iz svih ostalih fondova, kao što su IPA, za prekograničnu saradnju i drugih, rekla je ona dodajući da bi mogli da dobijemo značajna sredstva.
"Sve zavisi od nas koliko ćemo novca dobiti iz tih fonodova, s obzirom da nije sve jedno da li ćemo prijaviti jedan ili 100 projekata i koliko će njih proći", naglasila je Stojić-Karanovićeva.

Ona je kazala u Institutu za međunarodnu politiku i privedu da srpska javnost još nije dovoljno informisana o značaju primene Dunavske strategije za našu zemlju.

Reka Dunav kroz Srbiju prolazi dužinom od 588 kilometara i to svojim najboljim i najplovnijim delom.
Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Duško Dimitrijević je istakao da Dunavska strategija podrazumeva uspostavljanje sistema bezbedne plovidbe, razvoja turizma i ekonomije u 14 podunavskih zemalja, zajedničko korišćenje prirodnih resursa, zajednučku regulativu, izgradnju prateće infrastrukture i energetike, zajedničku zaštitu životne sredine.

Dimitrijević je kazao da reka Dunav za Srbiju ima poseban značaj, s obzirom da je to evropski plovni Koridor 7, koji povezuje Evropu sa Crnim morem.

Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Snežana Filipović je rekla da je Dunavska strategija druga makro-regionalna strategija EU, s obzirom da je prva bila za baltičke zemlje i da je taj pristup dao odlične rezultate.
Ona je pozvala lokalne samouprave i nevladine organizacije da se uključe i predlože projekte za Dunavsku strategiju, koji bi morali da zadovolje glavni kriterijum - da imaju nacionalni značaj.

Evropska komisija je u junu 2009. dobila mandat od Saveta EU za izradu zajedničke sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva. Posle dužih priprema i niza skupova i konferencija na kojima je sa svojim konkretnim predlozima aktivno učestvovala i Srbija, 8. decembra 2010. Evropska komisija usvojila je završni dokument strategije i uputila ga na usvajanje Savetu ministara EU.

Uz dokument je usvojen i Akcioni plan o sprovođenju strategije.
Najzad, 24. juna 2011. Savet EU doneo je zaključak u kome je pozvao sve aktere da se aktivno uključe u sprovodenje strategije, čime je proces usvajanja strategije i formalno okončan.
Doprinos Srbije ogleda se i u činjenici da je ona jedan od koordinatora i to za dve oblasti strategije - nauku i transport.