"GAZDA JE REKAO DA MOJA RUKA VREDI 1 SMEDEREVAC, 3 PRASETA I 100 PILIĆA" Milan 26 godina prolazi kroz pakao i ovo je njegova priča
"Mašina mi je uvukla ruku, počela da je melje, a zatim sam ceo upao u nju, sekunde su me delile od smrti", ovako započinje svoju ispovest Milan Brković, koji već 26 godina ne može da naplati tešku povredu koju je doživeo na radnom mestu u firmi koja se bavi preradom stočne hrane.
Kako tvrdi, njegov tadašnji poslodavac, ocenio je da njegova ruka vredi kao jedan smederevac, stotinak pilića i tri praseta. Nesreća se dogodila 1996. godine, a Milan i dan danas na sudu traži pravdu sa svoj uništen život.
Kako kaže, teška nesreća dogodila se u januaru 1996. godine. Iako mu je prvobitna namera bila da se dogovori sa poslodavcem i da ga ne tuži, nakon što se ovaj do 1998. godine nije udostojio da ga poseti, Milan je, kako kaže, podneo tužbu.
- Od 1998. do 2012. godine je tek prva presuda doneta. Pošto je izbegao ročišta, on se na prvu tužbu žalio Apelacionom sudu, nakon čega je 2016. godine Apelacioni sud ponovo se presudio u moju korist - kaže Milan Brković.
Odšteta koju je sud doneo iznosi 5,5 miliona dinara, što je oko 50.000 evra. Međutim, kako tvrdi nesrećni čovek, njegov raniji poslodavac tu odštetu neće da plati.
Poslednja presuda je, kako kaže, bila ove godine, 14. jula ove godine, a do sada dug nije izmiren.
- Neće da se javi ni izvršitelju, nikome. A znam da ima u Sopotu mlinice, neke mašine i šta ja znam i objekte... Mi se sudimo 26 godina. U ovoj ruci imam šipku i 9 šrafova i dan danas. I sve je zdrobljeno - kaže Milan Brković.
Nesrećni čovek tvrdi da je spreman da ide i do Strazbura.
- Imao sam dosta strpljenja, čekam još mesec dana, pa ću sve da tužim Strazburu. Neka država onda meni plati, a njega neka jure posle. Više me ni ne zanima, pet godina sam bio nepokretan, jedan prst mi nije radio, četiri operacije sam imao. Kada sam nastradao, sin je imao četiri godine, žena nije radila. Živeli smo od onoga što sam ja zarađivao. Sada mi je i žena umrla, sve od stresa - kaže Milan Brković.
Nakon 25 godina, poslodavac je na Apelacionom sudu tvrdio da je nesrećni Brković sam gurnuo ruku u mašinu. Na optužbe poslodavca, koji tvrdi da je Brković bio pijan, i otišao u deo fabrike gde ne treba da bude i da je povreda na radu deo njegove greške, nesrećni čovek kaže da bi se njegovo alkoholisano stanje utvrdilo već u bolnici da je istina.
- Sudimo se 25 godina i on je to tek sada spomenuo. Što nije spomenuo ranije, ako je tako?! - pita se Milan Brković.
Sudija koja je u počeku vodila postupak otišla je u penziju, a predmet se prebacivao i na druge kolege.
- Firmu znam da je prodao. Bio sam u bolnici kada su ženi doterali troje prasadi i 100 pilića, da ne bude grešaka. I kotur žice od 25 metara i šporet. To svuda potvrđujem. Ali, to nije moja vrednost i vrednost mojih povreda i mojih muka. To je vreme kada sam imao 42 godine, kada sam bio u najboljoj snazi -
Kako tvrdi, kada su izvršitelji pokušali da popišu nepokretnosti, dotični je, kako navodi Brković, ispraznio ceo stan, a još se, kako tvrdi oštećeni, i žalio da je transport platio 600 evra.
- Sve to može izvršitelj da proveri. Još mesec dana čekam i onda ću advokatu fino da kažem: "molim vas, podnesite ovo za Strazbur" i zdravo. On čeka da umrem i da bude sve završeno - kaže nesrećni Brković za "Pink".
Advokatica Ana Selak navela je da su povrede na radu česte u sudskoj praksi, ali da je specifičnost ovog slučaja što toliko dugo traje.
- U ovom slučaju imamo pravosnažnu presudu koja nije izvršena, a razlozi za to mogu biti mnogobrojni. Kada proistekne izvršna isprava i krenemo sa izvršenjem, poverioci se dosete raznoraznih varijanti da osujete potraživanje poverioca. Ono što jeste specifično za taj trenutak jeste što se tada radi o iznurivanju građana. Postupci veoma dugo traju - kaže Selak.
Ana Selak ističe i da lica koja znaju da će imati izvršnu ispravu kojom će biti dužni određeni novčani iznos drugom licu obično ostanu bez imovine u tom trenutku, nakon čega predstoji drugi sudski postupak, ali potraživanje definitivno može da se naplati.
U ovakvim slučajevima, poslodavac koji poštuje dobru praksu poslovanja oštećenom na radnom mestu pronašao bi drugo radno mesto, za koje su oni sposobni da obavljaju, ističe Selak.
- Zaposlenima odgovara da se postupak okonča što pre, jer postoje i drugi poslovi koje mogu da obavljaju i za koje su osposobljeni i u tom vansudskom poravnanju može da se dogovori ne samo naknada iznosa, nego i to šta će u buduće da radi lice koja je oštećeno - kaže Selak za "Pink".
Ona je ocenila i da je sramota da jedan sudski postupak traje čitavih 26 godina.
Kurir.rs/Pink/Blic
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega