ŠOK ISPOVEST SINA KOG JE OTAC IZBACIO NA ULICU ZBOG NOVE ŽENE: Od bruke i sramote su onda sve prodali i POBEGLI

Očinska figura jako je bitna u odrastanju muškog deteta. Međutim, često se desi da je upravo otac taj koji je kamen spoticanja u odrastanju, kako zbog svojih neispunjenih ambicija i uticaja drugih na njegov život. Jedna takva priča mladića iz Srbije, ostavila je sve u suzama.

Prvo ga kinjio zbog odabira profesije, a onda i zbog novca

Sve je bilo ok dok nije došla njegova nova žena u našu kuću. Od tada mi je non stop govorio da nema ništa od mene i moje umetnosti, vređao me na svakakve načine. Kad sam počinjao polako da zarađujem od svoje umetnosti, ispitivao me je koliko zarađujem itd. Prvo me terao da idem u vojsku, jer šta će pobogu komšije reći, a ja nisam hteo, on mi kaže "izbegavaš obaveze!". Bio je jako težak čovek.

Kad sam počeo da zarađujem dobre pare od moje umetnosti, onda je počeo da mi prigovara zašto trošim pare na ovo, ono...(počeo sam da putujem svuda, od Pariza, Rima, do Maldiva itd.) zašto ne ulažem u kuću itd, a kuća nam je 80% sređena. Njegova filozofija je bila "ja sam do sad gradio, sada je na tebe red". Kupim sebi kožni dvosed i trosed za oko 2 hiljade evra, on mi kaže, "što kupuješ to i daješ tolike pare, mogao si da kupiš nešto na razvlačenje za 40-ak hiljada dinara"...itd itd...Dakle, stalno mi je nešto prigovarao i kad nisam imao para i kad jesam, kao da sam klinac, a ne čovek od 30-ak i kusur godina. Inače, on je uvek bio besan na svet i na druge. Prvo mu bio otac kriv za njegov život, posle cela familija, pa EU, pa zapad, pa ceo svet. Na kraju i rođeni sin. Da bi me 2018-te on bukvalno izbacio na ulicu iz kuće.

Otac i maćeha nisu hteli da mu se jave na ulici

Ja šta ću, idem u podstanare. Imao sam nešto ušteđevine da kupim sebi stan. U međuvremenu odem ja kod oca po neke stvari i još sam hteo da ih zovem na useljenje, on mi onda kaže "kad se budeš selio u stan i kad budeš dolazio ovde po stvari, samo iz jednog puta dođi po stvari i da te ne vidim u životu više".

Meni srce sišlo u pete, ne mogu da verujem šta mi izgovara. Živeo sam godinu i po dana kao podstanar, čekajući novu zgradu da se izgradi u kojoj ću kupiti stan. U međuvremenu moja majka je pričala sa očevom ženom preko mobilnog i rekla joj da sam kupio stan. Očeva žena joj bez blama kaže "pa mogao je za te pare da kupi svoj deo kuće". Dva puta sam ih video na ulici i nisu uopšte hteli ni da mi se jave. Ja im kažem dobar dan, a oni se prave da me ne vide. To mi je teže palo nego kad me je izbacio na ulicu kao krpu.

Otac je 2021-ve prodao kuću i neke njive što je imao (oko 115 hiljada evra) i pobegao u grad kod Požarevca, u neku vuko***inu odakle potiče njegova žena. Tamo su kupili stan. Čujem da kaže, nije mogao da živi ovde od sramote. Ljudi koji su ga viđali su mi govorili da im se jedva i javljao. Valjda zato što ih je lagao da sam se odselio i da sam ga napustio, nije im rekao da me je izbacio na ulicu kao krpu bez igde ičega.

Otac se preselio zbog sramote

I tako, moj otac je prekinuo kontakte sa celom svojom familijom, nikome se ne javlja. Doduše, on celog života i nije pričao sa 99% svoje familije. On kao voli Srbiju, lozi se na pravoslavlje (od početka 90-ih naravno, pre toga nije imao pojma ni o pravoslavlju ni o četnicima ni o slavama...) a mrzi ljude. Tipičan mizantrop.

Danas živim u svom stanu sa svojom lepšom polovinom i mnogo mi je lakše kad znam da neću završiti na ulici. Ali i dalje ponekad imam noćne more, sanjam oca kako me vređa i psihički ponižava i kako sam nula, pas, bezvredan i sve najgore kao što me je vređao i u pravom životu. Ovde sam vam naveo sam 1% njegovih uvreda i psihičkog maltretiranja, kad bi vam sve rekao, vi ne bi poverovali kolika je mržnja u tom čoveku.", napisao je on na kraju svoje potresne ispovesti na forumu Redit.

Kurir.rs/Blic