DARINKA PETROVIĆ O GROZOTAMA ZLOGLASNOG LOGORA SMRTI: Ono što sam kao dete u Jasenovcu doživela nijedan film ne može da dočara!
Imala sam četiri godine kad su me 1941. odveli u logor Jasenovac, brat koji je imao godinu dana tamo je i preminuo! Majka i starija sestra su odvedene u logor u Nemačkoj, a u Jasenovcu sam ostala sa starijim bratom i sestrom... Tamo sam provela osam meseci! Sećam se samo da sam bila uplašena i gladna, a pamtim i viku i pucnjavu, počinje svoju bolnu ispovest za Kurir 86-godišnja Darinka Petrović, rođena Gligić, koja je svedok užasa u hrvatskom logoru Jasenovac.
Rođena je u Pakracu, a u zloglasni logor stigla je sa samo četiri godine. Oca nije uspela ni da zapamti, a ne zna ni kad je streljan, zna samo da se bavio muzikom i da je imao svoj tamburaški orkestar.
- Počeo je žešći progon, a ja sam te ružne stvari potisnula iz sećanja. Inače sam pedagog, sve sam potisnula, sećam se tek od momenta kad sam stigla na tlo okružena pristojnim ljudima posle logora, ali pamtim da sam bila uplašena. Sećam se plakanja, gladovanja, straha, vike, pucnjave... Nisam znala šta se dešava, bila sam u čudu, sva deca su bila preplašena, bez hrane i odeće, masovno su umirala od gladi - priseća se bolnih slika iz zloglasnog logora ova baka.
Tamo je, nažalost, i mlađeg brata, bebu od godinu dana, izgubila...
- Majku i sestru su poslali u logor u Nemačkoj, bile su radno sposobne, a ja sam u logoru ostala sa starijom sestrom i starijim i mlađim bratom. Nažalost, mlađi brat je umro u Jasenovcu. Ko zna od čega, tamo su deca masovno umirala, nije bilo šanse da bebe prežive, a on je bio još beba. Umirali su od nebrige, gladi. Sestra je brinula o njemu koliko je mogla, a kad se razboleo, uzeli su ga od nje - svedoči Petrovićeva o užasima logora u kom je, prema nekim procenama, ubijeno 700.000 Srba.
Austrijanka Diana Budisavljević, ratna heroina, spasla je 12.000 dece iz logora smrti, a upravo zahvaljujući njoj i njenoj organizaciji spasena je i Darinka.
- Taj deo mi je ostao u magli, sećam se da su nas premeštali, tada ništa nisam znala o Crvenom krstu. Nismo znali šta se zbiva, odveli su nas u neko prihvatilište za decu. Sve je to za mene traumatično životno razdoblje, ali tada sam instinktivno osećala da se dešava spas. Sećam se trenutka kad su došli ljudi da gledaju decu, ta moja pomajka je nosila čarapice, cipelice, slatkiše... To je bila porodica iz Slovenije - priča sagovornica i dodaje:
- Stajala sam smrknuta u ćošku i njihov mlađi sin kaže: "Hoću ovu devojčicu!" Kad su obišli i drugu decu, vratili su se po mene. Nisam se opirala. Lepo su me prihvatili, znali su da sam srpsko dete i da sam pravoslavka. Zaista su bili voljni da spasu jedno dete i hvala im na svemu. Obožavala sam ih i oni mene, gledali su me kao svoje dete.
Njen stariji brat i sestra završili su kod jednog osnivača fabrike alkoholnog pića sa još 10 mališana, ali nisu imali tretman kao ona. Mnogi je zovu Dara, a sasvim slučajno i film o zloglasnom logoru Jasenovac nosi ime "Dara iz Jasenovca".
- Gledala sam taj film, ali moj utisak je da je sve blago prikazano, da nije dovoljno surovo kao što je bilo. To je moja impresija. I kroz taj film me prati Jasenovac. Priču koju sam vam ispričala bilo bi bolje da sam zaboravila - završava svoju bolnu ispovest Darinka.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video:
"ONI ŽELE SRBIJU NA KOLENIMA" Predsednik Vučić o takozvanoj "Vojvođanskoj platformi": Moramo da se suprotstavimo znanjem, snagom i odlaskom u narod