STIŽE ZIMA! POLARNI VORTEKS SE RAZBIO NA 3 DELA! Meteorolog Ristić otkrio: Evo kada pada prvi sneg! Temperatura ide u DEBELI MINUS

Iako je ove godine sunčano i toplo vreme oborilo sve rekorde i zašlo duboko u jesen što je rezultiralo iznad prosečnim temperaturama, kraj oktobra i početak novembra su doneli kraj miholjskog leta i promenu vremenskih prilika, a kada su susnežica i sneg u Srbiji u pitanju, moguće je da se već u danima pred nama zabele planine i predeli na više od 900 metara nadmorske visine.

- Jedan će biti nad severnom Amerikom, drugi nad Sibirom a treći najvažniji za nas - iznad severne Evrope. To će otvoriti mogućnost da zima 2023/2024 bude kao što je bila nekad kod nas, kao što smo je imali, da temperature budu u granicama normale i da bude puno snega koji će doneti cikloni sa centrima u južnom Jadranu i Egejskom moru. Prvi sneg, ali i snežni pokrivač u Srbiji prema sadašnjim prognozama se očekuje sredinom decembra, mada nas neće iznenaditi ako ga bude i ranije – kaže Ristić.

Najsnežniji mesec ove zime biće decembar

Najavljuje da će u decembru biti malo sunca, a puno oblaka i niske oblačnosti ponegde i magle. Nastaviće se trend sa više padavina, ali i snega. Jutarnje temperature će biti od -3 do +3 stepena, a najviše dnevne od 2 do 7 stepeni Celzijusa. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni i maksimalnom temperaturom vazduha od oko 0 stepeni Celzijusa.

- Najhladniji, ali i najsnežniji period ove zime biće za kraj decembra i u prvoj polovini januara. Totalno će biti drugačiji scenario nego prošle godine kada smo za Novu godinu sedeli u kafićima. Vreme će ove zime biti uslovljeno dešavanjima vezanim za polarni vrtlog, a to je zona niskog pritiska velikih razmera, prečnika manjeg od 1.000 kilometara, koja rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu na Severnom polu, i u smeru kazaljki na satu na Južnom polu. U oba slučaja se naziva ciklon, odnosno oba polarna vrtloga se okreću na istok oko polova. Podnožja dva polarna vrtloga nalaze se u srednjoj i gornjoj troposferi i protežu se u stratosferu. Ispod toga leži velika masa hladnog, gustog arktičkog vazduha – objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima u toku zime polarni vrtlog će menjati svoj intenzitet i u trenucima kada bude slabiji deo arktičkog vazduha će pobeći iz njega i spustiti se daleko na jug donoseći jače zahlađenje i sneg.

Tri hladna i snežna perioda

- Biće tri hladnija perioda koji će doneti zahlađenje i sneg Evropi, ali i našoj zemlji. Položaj ciklona koji će se formirati na granicama tople i hladne arktičke mase pogodovaće obilnijim snežnim padavinama u pojedinim delovima naše zemlje. Prvi hladniji period počeće već oko Nove godine, najkasnije do Božića i potrajaće oko 20 dana, tako da će dobar deo januara biti pravi zimski sa dosta snega. To će ujedno biti i najhladniji deo godine. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni na visoravnima jak mraz i do -20 stepeni – kaže Ivan Ristić.

Maksimalna temperatura će biti oko 0 stepeni Celzijusa. Zatim sa jačanjem zapadnog strujanja krajem januara sledi porast temperatura i topljenje snežnog pokrivača u nižim, ali i planinskim predelima ispod 1.500 metara nadmorske visine. Ujutru će ponegde biti slab mraz, dok će najviše dnevne temperature biti između 10 i 15 stepeni u toplijem periodu duvaće slab i umeren južni vetar.

Ristić kaže da će drugi hladniji period početi oko 10. februara i trajaće kraće, od 7-10 dana ali će doneti takođe puno snega i formiranje snežnog pokrivača.

Treći i poslednji ozbiljniji prodor hladnog arktičkog vazduha biće u prvoj dekadi marta. U martu treba spomenuti jačanje sibirskog anticiklona prema nama i jaku košavu u košavskom regionu. Topliji periodi će biti sve topliji tako da u martu najviša dnevna temperatura može preći 20 stepeni.

- Iako će generalno zima opet biti toplija od proseka, imaćemo solidan broj pravih zimskih dana sa snegom i mrazom. Biće i dosta padavina u hladnijim periodima uglavnom u obliku snega i oko 20 dana sa snežnim pokrivačem u nižim predelima. Zime koje smo imali u prošlom veku imale su prosečno 30 dana sa snežnim pokrivačem tako da je ovogodišnji broj nešto manji – zaključuje Ristić.

Kada najčešće pada sneg u Beogradu?

Prosečan dan kada u prestonici padne prvi sneg je 23. novembar. Podsetimo, prvi najraniji sneg u prestonici pao je 7. oktobra 1897. godine. Dešavalo se da novembar, decembar i januar prođu bez i jednog dana snega i nešto slično viđeno je zime 1950/1951, tada smo od novembra do marta imali samo jedan dan sa snegom koji se zadržao.

Zanimljivo je i da smo zime 2019/2020. imali pojavu prvog snežnog pokrivača u Beogradu tek 27. februara kada je palo simboličnih četiri centimetara snega.

(Kurir.rs/Blic)