DŽULIJEN STUDIRA MEDICINU U BEOGRADU: Došla sam u Srbiju da steknem dobro obrazovanje da bih mogla da lečim decu u Ugandi! (FOTO)

Moj prvi utisak o Srbiji bio je dobar, ali čuvši drugačiji jezik na aerodromu, umalo da se vratim u Ugandu. Iako sam bila svesna da ću dva meseca da učim srpski, a zatim da studiram medicinu na srpskom, bilo je apsolutno strašno, ali avaj, stigla sam dovde iako mi slabo ide upotreba padeža, počinje priču za Kurir Džulijen Abasa (22) iz Ugande, koja je student treće godine medicine na Univerzitetu u Beogradu.

Za Srbiju je, kaže, čula i pre nego što je došla ovde, i to zbog srpskog fudbalskog trenera Milutina Sredojevića, koji je dve decenije bio trener u Africi. U školi je učila i o Nikoli Tesli, a čula je i za najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, koji je iz Srbije. Međutim, Srbija joj nije bila prva opcija za studiranje.

Porodične vrednosti

- Pre nego šta sam uopšte otkrila da postoji program stipendiranja, već sam tražila univerzitet za studiranje u Evropi. Prve zemlje za koje sam bila zainteresovana bile su Nemačka, Austrija i Holandija, pošto tamo imam prijatelje, a i već sam ih posećivala. Međutim, tamo je bilo skupo, a mojim roditeljima je bila želja da izaberem zemlju koja poštuje kulturne vrednosti i religiju. Moj otac je Srbiji odmah dao prednost i rekao mi je: "Srbija je pravoslavna hrišćanska zemlja i još uvek snažno čuva kulturne i porodične vrednosti, makar sam siguran da ćeš se vratiti cela" - priča nam Džulijen.

U našoj zemlji živi već dve godine i četiri meseca u jednom od studentskih domova, a učenje našeg jezika za nju je bio poseban izazov.

- Teško je na studijama gde koristimo različite izraze kao što su "prilagođavanje", "isečak", "gnječenje"... Te neke reči koje nikad ne srećem na ulici, gde najviše i učim jezik slušajući druge. Pored toga, nastava je na srpskom, nekad jedva razumem šta profesori predaju, što znači da moram da radim dva puta više od srpskih kolega, što ponekad može biti frustrirajuće - otkriva Džulijen.

Strah od zime

Dodaje da je naš jezik težak, ali interesantan, kao i da još uvek meša padeže, kao i ženski i muški rod, posebno ako priča srpski dva sata u kontinuitetu. Posebno joj se dopada srpska hrana, za koju kaže da je neverovatna.

- Probala sam sarmu, ćevape, karađorđevu šniclu, ali još uvek se nisam upoznala s većinom srpskih jela s obzirom na to da se hranim u studentskoj menzi, a tamo je hrana ista skoro svaki dan. Zaljubljena sam u sir, probala sam sir u svim oblicima i mogu da kažem da mi kajmak daje dobar san. Što se tiče zime, to je za mene jedno od gorih iskustava, jer nemamo zimu u Ugandi - navodi Džulijen.

Kurir.rs/ Mina Branković