Vodeći američki genetičar Ralf Skorca otkriva da je medenoslatka sorta šljive potpuno bezbedna za ljude

BEOGRAD - Rešenje problema.
Ralf Skorca, jedan od vodećih stručnjaka za genetsko unapređenje voća pri američkom ministarstvu poljoprivrede, posetio je Srbiju i govorio o sorti šljive „medenoslatka“, na kojoj njegov tim stručnjaka radi već petnaest godina. Skorca za Kurir kaže da je ova sorta, genetski modifikovana, potpuno bezbedna i sigurna i za okolinu i za ljude.

- Postoji veliki problem, posebno u ovom delu sveta, ali i u SAD, sa određenim bolestima šljiva, konkretno sa bolešću šarka. Za nju nemamo dobar odbrambeni mehanizam i zato je mnogo stabala šljive zaraženo. Naša je ideja i želja da nađemo bolji način da drveće bude otporno kako bi uzgajivači mogli da uzgajaju voće, a konzumenti dobijaju visokokvalitetno voće - kaže Skorca i objašnjava šta njegov tim zapravo radi sa ovim biljkama.

- Mi uzimamo mali deo gena i ubacujemo ga u biljku kako bi ona mogla da izgradi imunitet. To vam je kao kad se ljudi vakcinišu protiv virusa. Ubacili smo mali inficirani deo i to stimuliše prirodni imunitet šljive. Mi ih zapravo ojačamo. Posle 15 godina istraživanja utvrdili smo da su šljive veoma otporne na bolesti. Sve te informacije i istraživanja dali smo regulatornim agencijama u SAD (postoje tri), pre toga proverili smo da li su bezbedne po okolinu, po ljude, uradili smo sve moguće analize na šljivama, i isto to su i oni sproveli sa svojim nezavisnim stručnjacima i rekli su: Odobravamo ovo! - objašnjava ovaj naučnik.

Kada je reč o Srbiji, Skorca kaže da je, prema istraživanjima, oko 58 odsto stabala šljive zaraženo i da bi, uz odgovarajuće dozvole, bilo dobro da se ova sorta kultiviše i u Srbiji.

- Ne kažem da će to rešiti sve probleme u Srbiji, ali bilo bi od velike pomoći. Naravno, odluka je na uzgajivačima - zaključuje ovaj naučnik. Na kraju, on dodaje da ne postoji nijedno istraživanje po kom ovo loše utiče na ljudsko zdravlje ili okolinu. Takođe, on tvrdi da prilikom istraživanja medenoslatke šljive nikad nije ustanovljeno da izaziva tumor jetre.

Usklađivanje zakona

Feliks Nikolesku iz Rumunije, stručnjak EU za biotehnološke zakone i pravila, kaže za naš list da svaka zemlja koja želi u EU mora da usvoji određene norme u ovoj oblasti.

- Rumunija je, recimo, prošla kroz sve to, tako da svaka zemlja koja je kandidat za EU mora da uskladi svoje zakone, pa i iz ove oblasti, sa evropskim - naglašava Nikolesku.