"U VAZDUHU IMA MNOGO POZITIVNIH JONA, ŠTO UZROKUJE VIŠE SAOBRAĆAJNIH NESREĆA" Iz RHMZ otkrivaju ko najteže podnosi promene vremena
Republički hidrometeorološki zavod najavio je u svojoj biometeorološkoj prognozi za sredu 22. novembar da hronični bolesnici mogu i dalјe da osećaju zdravstvene tegobe, kao i da su moguće meteoropatske reakcije.
Meteorološke prilike mogu imati veliki uticaj i na zdravlje ljudi, a bioprognostičar RHMZ Jasminka Smailagić objašnjava kakve vrste tegoba izazivaju koje vremenske prilike i neprilike.
Biometeorološka prognoza podrazumeva blisku saradnju sinoptičara, biometeorologa i lekara. Prema rečima Jasminke Smailagić, bioprognostičarke RHMZ, ona se pravi na osnovu petogodišnjeg istraživanja RHMZ i Hitne pomoći.
- Pratili smo meteorološke faze svih faktora: vlažnosti, pritiska, temperature, vetra te smo napravili korelaciju sa brojem bolesnika. Tako se dolazi do povezanosti vremenskih prilika i zdravstvenih tegoba, pa se recimo zaključuje da pred promenu vremena kada posle toplog vremena dolazi naglo zahlađenje, zbog velikog broja pozitivnih jona u vazduhu, imamo povećan broj saobraćajnih nezgoda. Ova promena dovodi zapravo do jače dekoncentracije odnosno popuštanja pažnje i kod vozača i kod pešaka. Tu situaciju smo iskusili baš pre nekoliko dana - navodi Jasminka Smailagić.
Kada dolazi do velikih temperaturnih promena, zdravoj osobi treba dve nedelje da se prilagodi, jer razlika u spoljnoj temperaturi dovodi do promena u krvnim sudovima, što opet dovodi do promena u pritisku i nikako ne prija pacijentima koji imaju ovih problema. Pri velikim promenama vremena tegobe osećaju izraženo srčani bolesnici, ali i plućni.
Predikcija mogućih tegoba izazvanih vremenom zavisi, ipak, od mnogo faktora.
- Pratili smo 32 oboljenja, među kojima i visok pritisak, nizak, varirajući. Shodno meteorološkim podacima dolazimo do jasnih korelacija sa zdravstvenim tegobama na osnovu kojih pravimo i biometeorološku prognozu. Rađene su i ankete u ruralnim oblastima i urbanim sredinama po pitanju meteoropatskih reakcija kao što su glavobolja, nesanica, razdražljivost pa smo sagledali i koji su to klimatski uslovi kojima se mogu pripisati ovakve karakteristike. Srčanim i plućnim bolesnicima ne prijaju vremenski uslovi kada je velika vlažnost ili magla, jer ona vuče i zagađenost vazduha, pa u takvim vremenskim prilikama se ne savetuje boravak na otvorenom, objašnjava Jasminka Smailagić.
Kurir.rs/24sedam
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti