Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta, episkopa rimskog

Rođen je u Rimu kao pripadnik carskog roda i savremenik svetih apostola. Jednom, dok mu je majka sa dvojicom braće plovila lađom, bura ih je odnela u nepoznatom pravcu. Otac je krenuo da ih traži, pa se i on izgubio. Tada je Kliment pođe da pronađe roditelje i braću. U Aleksandriji je upoznao apostola Varnavu, potom se pridružio apostolu Petru, čiji su sledbenici bili njegova dva brata, Faustin i Faustinijan. Promislom Božjim apostol Petar naiđe na majku Klimentovu kao staricu prosjakinju, a potom i na oca.

I tako se opet sastavila cela porodica i kao svi hrišćani vratili su se u Rim. Kliment se nije odvajao od velikog apostola, koji ga je postavio za episkopa pre svoje smrti. Sa plamenom revnošću upravaljao je Kliment crkvom Božjom i preobraćao je u veru Hristovu iz dana u dan veliki broj nevernika. Odredio je sedam brzopisaca da pišu žitija hrišćanskih mučenika koji su u to vreme stradali u svog Gospoda.

Car Trajan ga je proterao u Herson, gde je Kliment našao oko dve hiljade izgnanih hrišćana. Svi su zaposleni na teškom poslu tesanja kamena na jesnom bezvodnom mestu. Zato što je veliki deo svog mučeničkog života proveo u zatvoru i mučenju, u nekim krajevima Srbije veruje se da na sutrašnji praznik niko ne bi trebalo da dira noževe i ostale oštre predmete kako ne bi "povređivao" rane Svetog Klimenta. Takođe, iako nije crveno slovo, trebalo bi izbegavati težak, fizički rad i sređivanje doma već dan provesti sa porodicom i prijateljima i na ovaj način proslaviti uspomenu na život i velika dela Sveštenomučenika Klimenta.

Klimenta su primili hrišćani sa velikom radošću i on im je bio živi i izvor utehe. Molitvom svojom izveo je vodu iz zemlje i obratio u hrišćanstvo toliki broj nevernih meštana da se za jednu godinu podiglo na tom mestu sedamdeset pet crkava.

Da ne bi širio dalje veru Hristovu, Kliment je osuđen na smrti utopljen u more s kamenom oko vrata. Mošti njegove čudotvorne izvađene su iz mora tek u vreme Kirila i Metodija.

Kurir.rs