SRBIJA PRVA U SVETU PO BROJU POKUŠAJA VANTELESNE OPLODNJE O TROŠKU DRŽAVE: Od početka godine se prijavilo 10.900 pacijentkinja!
Po obimu prava na vantelesnu oplodnju o trošku države Srbija je prva u svetu i možemo se pohvaliti da je u Srbiji oblast vantelesne oplodnje odlično uređena tj. da se parovima sa problemom steriliteta, kao i ženama bez partnera, izuzetno pomaže!
Ovo je naglasila za Kurir klinički embriolog dr Ana Jeremić, specijalista ćelijske biologije i histologije, šef Kabineta za embriologiju GAK "Narodni front". Ona je podsetila da se u našoj zemlji sa državnim programom vantelesne oplodnje krenulo 2006. godine.
- U tom momentu ovi parovi su imali pravo na jedan pokušaj sa starosnom granicom žene 38 godina. U prethodnom periodu prava iz oblasti vantelesne oplodnje su se mnogo menjala, tako da mi danas imamo starosnu granicu 45 godina starosti žene. Za dobijanje prvog deteta neogranićen je broj stimuslisanih pokušaja, neograničen je broj zamrzavanja embriona i takođe neograničen broj krioembriotransfera. Za dobijanje drugog deteta država plaća pet pokušaja i to dva stimulisana i tri krioembriotransfera sa neograničenim brojem zamrzavanja embriona - istakla je dr Jeremić.
Naglasila je da muškarci koji imaju dijagnozu azospermije, a koji su nekim od uroloških procedura dobili i zamrznuli svoje spermatozoide, imaju identična prava kao i drugi parovi za dobijanje prvog i drugog deteta.
- Parovi koji nemaju svoje funkcionalne reproduktivne ćelije mogu da obave postupak VTO sa doniranim reproduktivnim materijalom (doniranim jajnim ćelijama i spermatoizodima). Pored toga, žene koje nisu u zajednici tj. koje nemaju partnera i nemaju dete, imaju mogućnost da urade postupak VTO sa doniranim sprematozoidima i na kraju, ali ne manje važno, da danas, pacijenti koji boluju od malignih bolesti mogu pre otpočinjanja lečenja da zamrznu reproduktivni materijal (jajne ćelije/sprematozoide) i tako zapravo da "očuvaju" svoju plodnost - napomenula je naša sagovornica.
Ona je istakla kako je Svetska zdravstvena organizacija nedavno objavila zabrinjavajući podatak da se svaki šesti par suočava sa problemima prirodnog začeća, a taj trend raste kako globalno, tako i u Srbiji. Međutim, ono što se ističe jeste angažovanje i prepoznavanje ovog problema od strane Srbije, koja je organizovala podršku na najvišem nivou.
- Proširenje prava za posledicu ima i povećanje broja žena i parova koji su se prijavili za neke od ovih postupaka. Od početka godine do sada se prijavilo 10.900 pacijentkinja. Dakle, svi ovi pacijenti imaju ogromnu pomoć i podršku od svoje zemlje. Republički fond je, na čelu sa prof. dr Sanjom Radojević Škodrić, pod ogromnim opterećenjem, ali imamo odličnu saradnju i obzirom da svu dokumemtaciju odlično i vrlo efikasno isprate, lista čekanja nema! - zaključila je dr Jeremić.
Beograđanka Nataša Trbojević zahvalna državi
Za mesec dana stiže prinova
Beograđanka Nataša Trbojević (29) imala je problem skoro dve i po godine da ostane u drugom stanju, a ona i njen suprug čak su hteli da pokušaju VTO u Pragu, za šta bi ima bilo potrebno više od 8.000 evra, ali su rešili da treći put obave postupak u GAK "Narodni front".
- Išli smo na razna ispitivanje, prvi i drugi pokušaj VTO smo radili u privatnoj klinici, a treći smo radili u "Frontu" i sve je prošlo kako treba. To je vrlo stresan period kako za ženu, tako i za muškarca. Sestre i doktori na odeljenju su nam pružale podršku, značilo nam je što su bili ljubazni i predusetljivi. Ja treba da se porodim za mesec dana - zahvalna je Nataša.
Ističe da su ona i suprug presrećni što je treći postupak bio uspešan.
- Imamo i zamrznute embrione i bože zdravlja, iskoristićemo i njih. To što je država omogućila da je broj postupaka o trošku RFZO za prvo dete neograničen mnogo znači, a znači i što je pomerena starosna granica, naročito zbog starijih žena koje se kasnije odlučuju za potomstvo. To u drugim zemljama nije moguće, negde je besplatan samo jedan pokušaj - kaže ona.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video:
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore