Anka Vučković, supruga Zvonka Vučkovića, komandanta Prvog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, vojvode takovskog, oficira bliskog Draži Mihajloviću i heroja misije Halijard, preminula je u Americi 11. decembra u 100. godini.

20230912kurir--anka-i-zvonko-vuckovic-u-sad.jpg
Ustupljene fotografije 

Rođena je 1923. godine u Lionu. Devojačko prezime joj je Smiljanić. Njen otac Miloje bio je ratnik iz Prvog svetskog rata, jedan od 1300 kaplara, posle prelaska Albanije 1915. od ranjavanja se oporavljao u Francuskoj. Ankinu majku suprugu Anne-Marie Pittion-Rossillon upoznao je u Grenoblu 1917. kada je došla na odmor.

Njen otac bio je glavni blagajnik železničke kompanije koja je povezivala Pariz, Lion i mediteransku obalu. Roditelji nisu dozvoljavali brak dok Anne-Marie ne postane punoletna, a ona je, piše Miloš Timotijević, "štajkovala" glađu da bi ostvarila svoju želju. Zato su se Miloje i Ana venčali tek 1921. godine, da bi 1922. dobili ćerku Jelenu, 1923. Anku (buduću Zvonkovu suprugu), i Magdu 1929. godine.

20230912kurir-zvonko-vuckovic-drzi-govor-americkim-avijaticarima-28-juna-1944.-na-ravnoj-gori.jpg
Ustupljene fotografije 

Anka je prvih šest godina života provela sa roditeljima u Trstu, gde je njen otac bio diplomata. Potom je godinu i po živela u Tirani, a sledećih godinu i po dana u Sofiji. Potom su je poslali u Francusku, gde je provela sedam godina (1932-1939).

Francuski je govorila kao maternji jezik, a srpski je odlično poznavala. Poslednjih dana avgusta 1939. došla je u Beograd, gde je položila maturu, a potom je na Filozofskom fakultetu upisala studije arheologie i klasičnih jezika (latinski i grčki). U Beogradu je tada i upoznala Zvonka Vučkovića, za koga se kasnije i udala.

20230912kurir-rucak-za-spasene-americke-avijaticare.jpg
Ustupljene fotografije 

Miloje Smiljanić je kao jedan od zamenika ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije imao podatke o neizbežnom napadu Nemačke na Jugoslaviju posle puča 27. marta 1941. godine. Dan pred bombardovanje Beograda je ćerke Jelenu i Anku u poslepodnevnim časovima evakuisao u Grčku avionom kojim je otišao i američki ambasador Bliss Lane.

Posle nedelju dana je sa Vladom Kraljevine Jugoslavije došao i Miloj, a u rodnom selu Ravni na Zlatiboru ostavio je suprugu i ćerku Magdu, kako ne bi zauzimale mesto nekom "značajnijem" putniku prilikom evakuacije sa aerodroma u Nikšiću. Kasnije su uspele da dobiju francuske pasoše i da se evakuišu u Lion, potom u Portugal, odakle su brodom oko Afrike plovile do Mozambika, a zatim u novembru 1941. avionom stigle do Kaira. Cela porodica Smiljanić okupila se tada u Egiptu.

20230912kurir-zvonko-vuckovic-sa-svojim-pratiocima-djurdjem-vasilijevicem-i-radisom-petrovicem.jpg
Ustupljene fotografije 

Anka se 1947. u Parizu udala za Zvonka Vučkovića, da bi sledeće godine dobili sina Aleksa (Aleksandra). Na predlog američkog pukovnika Alberta Sajca (koji je Zvonka poznavao iz rata) u Ameriku prelaze u junu 1949. godine. Prve tri nedelje prihvatio ih je Đorđe Musulin, američki oficir srpskog porekla koji je sa Zvonkom učestvovao u misiji Halijard, da bi ih u Filadelfiju potom pozvao Vučkovićev ratni drug Franjo Seničar, koji je sa generalom Mihailovićem bio od početka rata.

Vučkovićima se ubrzo rađa i ćerka Helen (1950). Prve godine u emigraciji bile su teške. Zvonko je radio fizičke poslove u fabrici za malu platu, živeli su u Nju Džersiju u radničkom naselju sa zajedničkim kupatilom za sve stanare. Ubrzo im se rodilo i treće dete, sin Čarls (Miloje) (1953). Sve troje dece dobilo je visoko obrazovanje, a najmlađi sin je završio akademiju na Vest Pointu.

20230912kurir-americki-pukovnik-mekdauel-svestenik-sokolovic-i-general-draza-pranjani-06-sep-1944.jpg
Ustupljene fotografije 

Inače, Zvonko je 1954. prilikom dobijanja državljanstva SAD za svoju porodicu i sebe, zvanično promenio kršteno ime. Postao je James, završio je studije tehničkog crtanja i radio u Detroitu. Anka se zaposlila kao sekretarica. Poslednjih 18 godina Zvonkovog života, on i Anka živeli su u Kaliforniji.

halijard03.07.2022-62.jpg
Contrast Studios 

Još dok je bio zasposlen slobodno vreme koristio je da svakog dana napiše po jednu stranu svojih ratnih memoara („Sećanja iz rata", 1980; „Od otpora do građanskog rata", 1984), a Anka je prekucavala rukopise. Kasnije je knjigu prevela na engleski, i to izdanje pojavilo se 2004. pod nazivom „A Balkan tragedy : Yugoslavia 1941-1946. Memoirs of a guerilla fighter", zatim i 2022. kao samizdat.

Zvonko se upokojio 21. decembra 2004. na dan kada je Republika Srbija zvanično izjednačila prava priadnika JVuO i NOVJ.

U filmu "Heroji Halijarda" njegov lik tumači Radovan Vujović.

Kurir.rs/Miloš Timotijević