DR NESTOROVIĆ: IZ MOŽDANE SMRTI NIKO SE NIJE VRATIO! Nadaju se jer u filmovima vide kliničku smrt - kad se pacijent povrati!

Ako neko zna koliko ljudi umre ne dočekavši novo srce, to je kardiolog asist. dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju UKCS Srbije. U ovaj centar dolaze brojni pacijenti sa srčanom slabošću u nadi da će ih održati u životu i da im srce neće otkazati do toliko željene transplantacije.

- Dve najteže bitke koje možete da vodite su bitka s vremenom i s neznanjem. S bitkom s vremenom suočavamo se svaki put kada govorimo o pacijentima s terminalnom srčanom slabošću, dok onu s neznanjem vodimo kada govorimo o razvijenosti svesti naših građana šta znači biti moždano mrtav. Prosečno obrazovana osoba koja nije medicinske struke ne shvata na pravi način pojam moždane smrti. Otud negativne odluke o donorstvu organa - kaže za Kurir dr Nestorović.

Ljudi mešaju, ističe doktorka, kliničku smrt s moždanom.

- Donori su uglavnom mladi ljudi koji su iznenada, bez neke prethodne bolesti, preminuli. I sa te neke ljudske strane, sa strane nekoga ko je izgubio člana porodice, jasno vam je da uvek imate tu poslednju nadu da će se možda desiti nešto pozitivno po vašeg člana porodice. Ukoliko u tom trenutku ne znate da je moždana smrt jedina smrt koja postoji i da se niko iz nje nije vratio, i mešate je s pojmom kliničke smrti, za koju ste čuli u filmovima i medijima, a to je ona kada pacijent uspe da se povrati, onda uvek pomislite možda će se i on, odnosno ona probuditi. I tu dolazi do glavne zabune - objašnjava dr Nestorović i naglašava:

- Još 1950, dakle pre više od sedam decenija, napušteno je shvatanje da smrt nije prestanak rada srca i disanja, što je klinička smrt, već da je moždana smrt jedna jedina smrt!

U međuvremenu, nastavlja doktorka, s razvojem tehnologije razvili su se i aparati, jedinice intenzivne nege, a usavršavao se i kadar, odnosno struka.

- Mi sad možemo ne da produžimo život, nego da održavamo, i to ne život, nego stanje nekih organa u funkciji dan-dva. Zato imate porodicu koja vidi nekog svog koji leži, a deluje da diše i da mu srce radi. A mi mu zapravo veštački održavamo organe pomoću mašine i određenih lekova. Ali to je samo privremeno. I kada porodica to vidi, vrlo često ne shvata, odnosno nerazumevanje pojma moždane smrti blokira im normalno rasuđivanje, što ima negativan uticaj na odluku o doniranju organa - objašnjava dr Nestorović.

Još odlično pamti lice momka, fudbalera od 25 leta, koji je prošle godine preminuo od srčane slabosti, a u poslednjem momentu su imali šansu da ga spasu - dobili su informaciju o donoru, pacijentu koj je bio moždano mrtav.

- Ležao je u terminalnom stadijumu bolesti, brojao dane i sate, a onda je stigao poziv: "Imamo potencijalnog donora." Nažalost, porodica te osobe koja je već bila mrtva i bez ikakve šanse da preživi nije dala saglasnost za presađivanje organa. Toga dana umrlo je dvoje, a jedno je moglo biti spaseno - ističe dr Nestorović.

Zato na razumevanju ovih stvari, navodi, moramo raditi od osnovne škole, možda od biologije.

- Deci već u tom uzrastu treba ovu temu približiti, kad uče šta je srce, da uče i šta je moždana smrt. I s vremenom, kako rastu, kako se edukuju, bez obzira na to kojom profesijom će se baviti, da imaju prave informacije u vezi s tim. Nije problem da osoba donese negativnu odluku, da ne želi da donira organe svoga bližnjeg, ali to mora da bude samo na osnovu znanja i činjenica, a ne da predrasude odlučuju da li će neko živeti ili ne - zaključuje dr Nestorović.

Jelena S. Spasić

Bonus video: