ZA 5 GODINA U SRPSKIM ŠKOLAMA NEDOSTAJAĆE 7.000 NASTAVNIKA: Ovo su alarmantni podaci, a dekani fakulteta imaju i rešenja problema!
U srpskim osnovnim školama u narednih pet godina, ukoliko se ništa ne preduzme po ovom pitanju, nedostajaće od pet do sedam hiljada nastavnika! Na ove alarmantne podatke ukazuju dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar, te su tim povodom napravili platforme za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na Univerzitetu i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji, a kojima predlažu rešenja kako da se kod svršenih srednjoškolaca poveća interesovanje za deficitarne smerove na visokoobrazovnim ustanovama.
Deficitarne oblasti
Inače, prosvetari upozoravaju da je trend pada zainteresovanosti za nastavničke fakultete počeo od 2015, kad je na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog. Godinu dana kasnije broj je prepolovljen, dok je u školama već tada falilo 500 nastavnika matematike i fizike. Na matematičkom smeru ove godine upisala su se samo tri brucoša, kao i na hemiji, dok je na biologiji jedan manje! Imajući sve to u vidu, dekani upozoravaju da je najveći deficit nastavnika matematike, srpskog jezika, fizike, hemije, informatike, biologije i istorije.
Tako da prosečno u svakoj školi matematiku, fiziku i informatiku drži bar jedan nastavnik koji nije stručan, a problemi s nedovoljno stručnim kadrom izraženiji su u manjim sredinama iako pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da nastavnici mogu biti samo s master diplomom.
Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta i jedan od autora platforme, kaže za Kurir da su dekani nastavničkih fakulteta u Beogradu, platforme Ministarstvu prosvete predali u aprilu i maju.
Moguća rešenja
- Napisali smo ono što vidimo kao moguća rešenja, a prva stavka je da se uradi analiza po regionima, da vidimo koliko zaista nastavnika nedostaje, koliko njih nema zadovoljavajuće kompetencije. Imamo slučajeve da nastavnici likovnog predaju hemiju ili nastavnik hemije matematiku. Zato treba uraditi analizu stanja i projekciju šta će biti za pet godina, odnosno koliko će nastavnika otići u penziju, a koliko će se novih iškolovati.
Ako računate na prirodni priraštaj, ako imamo 100.000 nastavnika i učitelja u sistemu obrazovanja, radni vek je 40 godina, oko 2.500 njih godišnje ode u penziju, a kada saberemo sve fakultete, školujemo 400 nastavnika. Na nekim smerovima je to veći broj, a na nekima manji - kaže prof. dr Roglić i dodaje:
- To znači da ćemo u narednih pet godina imati znatan deficit nastavnika u velikim gradovima koji nemaju univerzitete. Prema sadašnjim podacima, nama nedostaje oko 2.000 nastavnika matematike i informatike, a nama se javljaju škole koje uzimaju studente završnih godina za fiziku i hemiju da drže nastavu u školama. Zato je neophodno poboljšati status nastavnika, da se daju stipendije koje će stimulisati decu da upišu te smerove. S druge strane, velika je konkurencija na privatnim fakultetima koji školuju programere, gde su plate znatno veće, pa je važno poboljšati i finansijski deo. Zemlje Evrope se okreću ka tome, poput Finske, dok su u istočnoj Aziji plate visoke i kod njih najbolji odlaze na nastavne smerove.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati