ALARMANTNO, POSTAĆE NEPODNOŠLJIVO U GRADOVIM: Temperature do 55 stepeni zbog asfalta, betona, u Srbiji već stigle paklene promene

Tokom 2023. godine planeta Zemlja je doživela čak šest uzastopnih rekordno toplih meseci: jun, jul, avgust, septembar, oktobar i novembar, a kako kažu u Službi za klimatske promene, ova godina biće najtoplija u istoriji merenja. Ono što je tek alarmantno to je zlokobna projekcija da bi globalno zagrevanje naredne godine moglo da premaši ključnu granicu od 1,5 stepeni!

Ako i dalje ne znamo koliko će 2023. tačno biti toplija u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900), očekuje se da će ovogodišnji porast srednje globalne temperature ipak biti ispod 1,5 stepeni. Za sledeću godinu, međutim, projekcije su drugačije i veoma zabrinjavajuće-

Istorijska prekretnica za klimu

Mada ova godina po svemu sudeći neće prekoračiti ključni prag iz Pariskog sporazuma, nova istraživanja pokazuju da on neće još dugo ostati netaknut. Naime, Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva za nadolazeću godinu, po prvi put, prognozira da bi globalno zagrevanje tokom 2024. moglo zapravo da dostigne ili premaši prag od 1,5 stepeni Celzijusa.

Meteorolozi su proračunali da bi planeta naredne godine mogla da bude između 1,34 i 1,58 stepeni toplija nego u drugoj polovini 19. veka, sa središnjom procenom od 1,46 stepeni. To će biti 11 uzastopna godina tokom koje je srednja godišnja temperatura za najmanje 1 stepen viša nego u predindustrijsko doba.

- Prognoze su u skladu sa trendom globalnog zagrevanja od 0,2 stepena u toku jedne decenije, i podstaknute su značajnom epizodom El Ninja- naglasio je dr Nik Danstoun, vodeći autor anal

- Dakle, očekujemo dve nove godine zaredom koje će oboriti globalne temperaturne rekorde i, po prvi put, prognoziramo razumnu šansu da godina privremeno pređe granicu od 1,5 stepeni. Važno je znati da ovo privremeno prekoračenje ne znači probijanje cilja iz Pariskog sporazuma. Ali prva godina iznad 1,5 stepeni svakako bi bila prekretnica u istoriji klime - zaključio je Danstoun.

“Klima101” navodi da ciljevi Pariskog sporazuma o ograničenju porasta temperature znatno ispod 2 stepena, a idealno je na 1,5 stepen, odnose se na temperaturni prosek tokom dužeg niza godina, a ne u toku pojedinačne godine. Dosadašnje globalno zagrevanje tokom 2023. nadmašilo je projekcije Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva koje su bile objavljene krajem 2022, a koje su predviđale da će 2023. biti toplija od predindustrijskog proseka za 1,08-1,32 stepena Celzijusa. Prema Kopernikusovim podacima, srednja globalna temperatura, od januara do novembra ove godine viša je od proseka za 1,46 °C, što je čini najtoplijom ikada zabeleženom.

Najtopliji oktobar i novembar

Od juna beleže se temperaturni rekordi, a i protekli mesec bio je najtopliji novembar u istoriji merenja, i to za 0,32 stepeni topliji od prethodnog rekordera, novembra 2020, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

Prosečna novembarska temperatura iznosila je 14,22 stepena što je za 0,85 stepeni više u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020. Globalna temperaturna anomalija u novembru bila je na istom nivou kao oktobarska, a jedina viša, od 0,93 stepeni, izmerena je u septembru 2023.

Novembar ove godine bio je za čak 1,75 stepeni topliji u odnosu na procene prosečnih novembarskih temperatura u predindustrijskom razdoblju (1850-1900).

- Dokle god koncentracije gasova sa efektom staklene bašte budu rasle, ne možemo da očekujemo drugačije ishode od onih kojima svedočimo ove godine - poručio je direktor “Kopernikusa” Karlo Buontempo.

Novembar u Srbiji najkišniji od '51. a to nije dobro

Prema izveštajima RHMZ, ovaj novembar bio je najkišniji u Srbiji od 1951. godine. Zabeleženi broj dana sa padavinama je u većem delu zemlјe od pet do deset dana veći od proseka za novembar.

Prema rečima klimatologa profesora Vladimira Đurđevića sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, intenziviranje padavina je jedno od lica klimatskih promena, stoga izveštaj RHMZ-a ne čudi s obzirom na to da je on u skladu sa predviđanjima naučnika.

- Za 1 stepen toplija atmosfera može da primi 7 odsto više vodene pare. Tako da je atmosfera, pored toga što je toplija, istovremeno bogatija za 7 odsto više vodene pare – rekao je Đurđević i naglasio da se u hladnijem delu godine uočava pozitivna anomalija padavina.

- Sada, svaki put kada se stvore preduslovi da dođe do kiše, mi možemo da očekujemo da će je biti više nego pre - kaže on.

Klimatske promene se dešavaju brže u Srbiji

Kada je Srbija u pitanju, kod nas su već obistinile zastrašujuće projekcije naučnika za naredne godine! Prosečna godišnja temperatura na našim prostorima već je porasla za bliže 2 stepena Celzijusa, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze brže nego globalno.

- Zavisi koji se podaci gledaju, pošto kod nas nema tako dugog posmatranja, najduže je za Beograd od 1888. godine i ako se gleda poslednjih pet, šest godina bilo je za oko 2 stepena toplije nego što je bilo na kraju 19. veka. Naš region ima najbrži porast letnjih temperatura, svakih 10 godina leta su bila za 0,45 stepeni toplija – izjavio je klimatolog prof. Vladimir Đurđević.

Kako je nedavno objasnio klimatski sistem je kompleksan kao ljudsko telo. Pet osnovnih elemenata voda, vazduh, tlo, biosfera, ledeni pokrivač, i svaki element ima milijardu detalja koji interaktuje jedan s drugim. Ako čoveku poraste temperatura za 1,5 stepen, on je bolestan, tako je i sa planetom.

- Promenili smo hemijski sastav atmosfere koji je ključan u tome koliko energije dolazi na planetu i koliko odlazi sa nje. Narušili smo balans i male promene ukazuju da je sistem u gadnom problemu, slično kao u našem telu. Kada smo na 37 telesne temperature – aspirin, kada smo na 38 – ozbiljniji lekovi, a kada je 39 treba infuzija! Tako je i sa temperaturom na planeti koja je štelovana milionima godinama. Zato postoji granica od 2 stepena – rekao je klimatolog.

Prženje na 55 stepeni u gradovima zbog asfalta i betona

U gradovima će postati nepodnošljivo, predviđaju naučnici. Prema Nacionalnom program prilagođavanja klimatskih promena predviđeno je postavljanje velikih zasada i površina sa drvećem u gradovima, jer će biljke imati izuzetno važnu ulogu u spašavanju života.

Stručnjaci koji su radili na ovom program su objasnili da asfalt, beton i drugi građevinski materijali apsorbuju sunčevu toplotu i zračenje i zagrevaju dodatno vazduh, dok visoke višespratnice “zarobljavaju” tu energiju, pišu ”Večernje novosti”.

- U toku obdanice asfalt i beton pod direktnim sunčevim zracima mogu se zagrejati za oko 10 stepeni više nego golo zemljište, a čak 20 stepeni više nego površine pod travom. To znači da je vazduh u oblastima sa izraženim efektom urbanog toplotnog ostrva mnogo topliji nego što pokazuju standardna meteorološka merenja – navodi se u Programu prilagođavanja.

Ako se ispune meteorološke prognoze da će prosečna godišnja temperature porasti za 3 stepena, pa će tokom najtoplijeg dana u godini dostizati 42 umesto 45 stepeni, to znači da će u urbanim toplotnim ostrvima biti neverovatnih 55 stepeni Celzijusa!

Kurir.rs/Blic

Bonus video: