"KAD SAM U MRTVAČNICI PODIGAO GLAVU DANKE (2), U RUCI MI JE OSTAO DEO NJENOG MOZGA" Masakr na Nikoljdan, ubijeno 56 Srba!

- Kad sam u mrtvačnici podigao glavu malene Danke, od dve godine, u ruci mi je ostao deo njenog mozga. Svi su bili izmasakrirani, iživljavali su se noževima, ubadali, sekli samo da bi žrtve duže patile. Sestru i zeta sam ugledao među leševima, na podu - izbodene i isečene - priča za Kurir Slavko Đorđević na 31. godišnjicu zločina u fočanskom selu Jošanica, gde su pripadnici tzv. Armije BiH izmasakrirali 56 Srba civila, među kojima i troje dece na Nikoljdan 1992.

- Bilo je oko pola šest ujutru, samo što je svitalo. Kad smo izleteli napolje, videli smo da sva okolna sela gore. Stali smo bežati u šumu. Stigli su nas. Vikali su, urlali. Još pamtim, ko da je sada preda mnom, čoveka s plavom jaknom, kapom, u čizmama. Pogledali smo se u oči, ali ga nisam prepoznala, nisam živela tu, pa ih nisam znala. Tetka se isprečila da me zaštiti telom i ubili su je, a ja sam uspela da pretrčim put i nastavim dalje kroz šumu. Uspeo je i tetak i baba, i dan-danas su živi. Celi dan sam bežala, mraz, šuma... Tek uveče sam sišla u Foču. Tu sam saznala da mi je i otac ubijen, negde iznad sela. Bio je na položajima, pa je to jutro pošao kod oca na slavu, nisam ga ni videla - Priča za Kurir Lalovićeva.

Tek kad je došla kući saznala je za razmere masakra. Da je sve pobijeno, sve popaljeno.

- Dve kompletne porodice Višnjića su masakrirane, četiri generacije, a među njima i Dražen od sedam i Dragana od 10 godina. Pa malena Danka. A mene, nećete verovati, na Nikoljdan '92. asociraju salnjaci moje tetke. Spremila ih je za slavu, kako ih je samo pravila. Nikad više salnjake u usta nisam stavila, ne mogu - kaže Lalovićeva, koja je danas sa ostalima bila na parastosu na jošaničkom groblju.

A dole, u mrtvačnici u Foči za identifikaciju tela tog Nikoljdana bio je zadužen Slavko Đorđević, tadašnji glavni medicinar bolnice.

- Sve mrtve su spustili na patos, a među njima sam ugledao i sestru i zeta. Sestra sva izbodena po trbuhu, a i po vratu. Kasnije mi je pričao jedan stariji čovek, koga namerno nisu ubili, da bi mu kazali: "Ovo je sestra Slavka Đorđevića", pa joj nabiju nož u trbuh, a ona se koprca i ječi. Poslednji ubod je bio u vrat i tu je skončala. A onda su mu rekli: "Znaš đe je Foča, idi i kaži šta si video." Zeta su svezali žicom, pa mu razbili šake i stopala, a onda ga iskaišali nožem od stopala do pojasa - priča Đorđević, koji nam je poslao i fotografije iz mrtvačnice, više nego potresne, a nemoguće ih je objaviti čak i zamućene. To su slike užasa i patnje u kojoj su umrli nedužni.

Trideset jednu godinu kasnije kao uspeh se, ipak, računa što je sud prihvatio optužnicu protiv 13 osumnjičenih. I to iz sramnog drugog pokušaja.

- Prvobitno je optužnicom bilo obuhvaćeno šest osoba, ali niko od komandnog kadra, te smo se žalili tužilaštvu BiH, koje ju je proširilo na 13 ljudi. Potom sud obara optužnicu pod paušalnom ocenom da je Jošanica legitiman cilj! A nije bila ni blizu srpskih linija. Simptomatično je što su samo nekoliko dana kasnije dvojica prvooptuženih imenovana u nadzorni odbor firme iz namenske industrije "Geneks" iz Goražda. Zato je opravdano pitanje da li je sud obaranjem optužnice kupio vreme da bi njih dvojica dobila te pozicije - navodi za Kurir Janko Filipović, predsednik Opštinske organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Foča, i dodaje da je nakon žalbe tužilaštva sudsko veće potvrdilo optužnicu, da su se optuženi izjasnili da nisu krivi, kao i da se očekuje skoro pokretanje procesa.

Jelena S. Spasić