PROFESOR DR NENAD NEDELJKOVIĆ: Nepravilno i neredovno pranje zuba može uzrokovati nepravilnosti u zubnim nizovima

Ako primetite problem sa higijenom zuba kod deteta, odmah ga odvedite specijalisti za dečju i preventivnu stomatologiju, koji ima zaista sjajan pristup deci, da im objasne zašto je važno da redovno i posebno pravilno peru zube. Među najčešćim problemima kod naših pacijenata jeste nerazvijenost vilica i, posledično, teskoba. Teskoba nije samo urođena nepravilnost već je često povezana s lošom higijenom zbog koje zub mora da se izvadi. Kad se izvadi mlečni zub, stalni se pomeri, smanji se prostor i nastaje teskoba - kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Nenad Nedeljković, upravnik Klinike za ortopediju vilica Stomatološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Ortodontskog udruženja Srbije.

Kako rešavate taj problem?

- Ukoliko pacijent dođe na vreme, možemo, na primer, držačem prostora da predupredimo zatvaranje prostora. Ako zakasni, zub koji se pomerio moramo da vraćamo ortodontskim aparatom, a ponekad je indikovano i vađenje.

Može li to potpuno da se ispravi?

- Može, zavisno od uzrasta i nepravilnosti pokretnim ili fiksnim ortodontskim aparatom.

Mislite na proteze?

- Uvrežen i pogrešan naziv u narodu je proteza. Proteza se pravi kako bi se nadoknadio izgubljeni deo tela ili zub/i, dok mi pravimo pokretni ili fiksni ortodontski aparat koji ispravlja nepravilnosti. U uzrastu mešovite denticije, kada pacijent ima i mlečne i stalne zube, a to je od oko osme do 12. godine, radimo pokretne aparate koji mogu biti razni - za donji ili gornji niz, ili su funkcionalni za terapiju nepravilnosti zagrižaja. Aparati u mlečnoj denticiji najčešće se svode na to da preduprede maksimalno ispoljavanje neke nepravilnosti koja se razvija, pa se tako, na primer, disanje kroz usta može ispravljati jednostavnim aparatom, tzv. vestibularnom pločom, koja stoji između usana i zuba i pacijenta onemogućava da diše kroz usta, te ga usmerava da diše kroz nos.

Reklo bi se da maltene svako drugo dete nosi aparat, a ima i starijih. Je li danas više deformiteta nego ranije ili smo se osvestili, pa o tome vodimo računa? I znamo li koliko populacije ima tih deformiteta?

- Nije rađeno istraživanje u skorijem periodu, pa ne znamo o kom broju je reč. Stav jedne grupe kolega je da su oduvek postojale te nepravilnosti zuba i vilica, ali pre 20 i više godina nisu svi ni ulazili u tretman. S druge strane, danas su ljudi više informisani. Svakako postoji veliki pritisak medija i društvenih mreža, te su estetski zahtevi sve dominantniji.

Ali da li je to pitanje estetike ili zdravlja?

- Naravno da nije pitanje samo estetike, i ja možda više pripadam starijoj školi. Studentima i specijalizantima predajem da su osnovni ciljevi ortodontske terapije prema redosledu - funkcija, stabilnost i estetika na poslednjem mestu.

Šta tačno funkcija podrazumeva?

- Da kod pacijenta nema funkcionalnih smetnji (disanje, žvakanje, gutanje, govor, pokreti donje vilice...). Na primer, imamo pacijente sa nepravilnom funkcijom disanja (kroz usta). Uzrok može biti neka skeletna nepravilnost naslednog porekla, a može biti i uvećan treći krajnik, koji zatvori put disanja kroz nos, pa deca dišu kroz usta, a mogu biti i druge prepreke u nosu poput devijacije. Kad dete drži otvorena usta, jezik ne zauzima dobar položaj, i to je jedan od faktora koji onemogućava harmoničan razvoj, naročito gornje vilice. Pre ortodontskog tretmana potrebno je prethodno sanirati osnovni problem - treći krajnik ili prepreku u nosu.

Zašto vi intervenišete kad je već otklonjena prepreka?

- Zato što dete često stekne naviku disanja na usta koja i dalje traje.

Kada je postignuta stabilnost?

- Da bi rezultat tretmana i opstao, neophodno je zadovoljiti više parametara pre uklanjanja aparata. Nije retkost da čujemo da je neko nosio aparat pa mu se problem ponovo pojavio.

Kolika je uspešnost?

- Zavisi od ortodonta, ali i od pacijenta jer svaki pacijent nakon terapije fiksnim aparatom dobija tzv. ritejner, kod nas je to najčešće folija koju mora pravilno da nosi i da uredno dolazi na kontrole.

Zauvek da nosi?

- Postoje različiti stavovi. Ritejneri se nose po pravilu do kraja života, ali posle izvesnog vremena jednom u tri ili pet noći.

Ima li mnogo komplikovanih slučajeva?

- Deluje mi da sve više i više imamo komplikovanih slučajeva na Klinici za ortopediju vilica jer ostali ortodonti nemaju uslove za njihovo lečenje, a imate i privatne ordinacije koje neće time da se bave jer je tretman neizvestan. Najkomplikovanije rešavamo u multidisciplinarnoj konekciji sa ostalim specijalnostima stomatologije, maksilofacijalnim i oralnim hirurzima, a tesno sarađujemo i sa Klinikom za dečju i preventivnu stomatologiju.

A šta je sa odraslima, jesu li beznadežni?

- Nisu, imamo veoma puno odraslih na terapiji. Svi pacijenti sa stalnim zubima koji su stariji od 14-15 godina uglavnom nose fiksne aparate.

Jelena S. Spasić