IZ NEMAČKE DOLAZE U OVU SRPSKU BANJU PO SPAS, A TEK DA ČUJETE ŠTA JE "ČOKOLADIRANJE": Zbog ove tajne nikad nema ni snega ni leda

Za nas koji nismo ni blizu Ribarske Banje prva pomisao na nju je - tamo neka državna bolnica za rehabilizaciju nakon šloga, operacije kuka... Kao i mnoge druge, sasvim obična zgrada ili nekoliko njih. Ali nakon prolaska kroz rampu Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ribarska Banja" iznenađenje svih nas bilo je nemalo - savršeni sklad u rustičnom "gradiću" spaja istoriju i najmodernije terapije za teške pacijente, ali i prefinjene načine za uživanje.

I danas, vele, pariraju Evropi. Dočekuje nas direktor dr Dušan Šokorac, na čijim vratima, interesantno, najpre velikim slovima piše sekretarica, pa ispod direktor. Na stolu mu statuica kneza Miloša, za čijeg vakata knez levački, kako ističe, beše Živko Šokorac, predak mu.

- Osnovna delatnost nam je zdravstveni turizam, važimo za jednog od lidera u regionu. Posebnu pažnju poklanjamo rehabilitaciji, i to pacijentima sa ortopedskim, koštano-zglobnim i degenerativnim oboljenjima, a imamo i odeljenje za neurološku rehabilitaciju najtežih bolesnika nakon moždanog udara (šloga), teških povreda glave i kičmene moždine. Dolaze nam pacijenti iz svih krajeva Srbije, pa i iz inostranstva, postižemo odlične rezultate i zato su nam kapaciteti popunjeni tokom cele godine - priča nam dr Šokorac dok nas provodi kroz bolnicu.

Aparati, magneti, ultrazvukovi u sobama u nizu... Na dnu ogromna sala - savijaju fizioterapeuti noge i ruke pacijentima. Jedna žena isteže traku, deka se bori sa spravom pored. Baka drži ruke u toploj kutiji, pa zavrti krug... Sledeća vrata vode do bazena - malog i velikog, ali i mašine za mešanje blata. Jer sve je ovde lekovito...

- Sve što postoji od aparata za rehabilitaciju u svetu ima i naša ustanova, a posebno smo ponosni na novoformirane kabinete - za hiperbaričnu oksigenaciju i za robotiku u rehabilitaciji. Prva smo ustanova u državnom zdravstvenom sistemu koja je uvela robotiku u rehabilitaciju - kazuje dr Šokorac.

Taj robot, kako ga narod zove, zapravo je lokomat. Uvode pacijenta u kolicima. Džemail Gudžević, rodom iz Novog Pazara, potegao je čak iz Berlina da ovde traži koraka. Tri dana pred odlazak u penziju, nažalost, imao je i treći moždani udar.

- Leva strana ne radi, borimo se da proradi. U Berlinu nema radne snage, džaba i oprema. Vežbao sam nešto, ali ništa. Čujem preko prijatelja za Ribarsku Banju i evo me ovde već 14 dana. Zadovoljan sam, ruka je počela da radi pomalo - priča nam Gudžević dok ga dižu iz kolica i "kače" u kaiševe, a na noge mu stavljaju ko ski-čizme. Vrti traka, "hoda" pacijent.

- Lokomat je sprava za prohodavanje ljudi koji imaju poremećaj u kretanju zbog oštećenja perifernog ili centralnog motornog neurona. Imitiranjem hoda na traci šalju se nervni impulsi ka centralnom nervnom sistemu i tako se obnavljaju nervne ćelije. U nekom momentu, a sve zavisi od brzine oporavka tih ćelija, i pacijent će početi da pomera nogu, pa i ruku - objašnjava nam fizijatar dr Tatjana Matejević, načelnica službe, te dodaje da se efekti vide, kao i da su posebno dobri rezultati kod pacijenata s multiplom sklerozom.

Na zdanje gde obavljaju terapije naslanja se vila Hercegovina. Sagrađena još 1906, kao i većina ostalih, ali tako dobro sređena pre 10 leta da može da parira viđenijim hotelima. Zvezdica, naravno, nema, jer ovo je - bolnica! Gore iznad, toranj, i na vrh njega poslastičarnica - uživanje u pogledu.

Krećemo do velnes dela. Po brdima, pa i obodu banje malo je snega. Ali ne i na pločnicima i među zgradama. I nikad ga nema, ni kad najviše pada.

- Između i oko zgrada imamo podno grejanje. Ispod su cevi s termalnom vodom, pa i sama Ribarska reka prolazi ispod glavne zgrade, i zato nikad nema snega ni leda. Pacijenti na štakama i sa štapovima ne smeju da se okliznu i povrede. A i sve vile povezane su toplom vezom, staklenim hodnicima s grejanjem, kako se pacijenti i gosti ne bi smrzavali, pa iz bazena i s masaža idu u sobe - priča dr Šokorac dok prolazimo kroz park.

Na klupama u parku "čekaju" knez Miloš i kralj Petar, u bronzi i prirodnoj veličini. Jedan selfi za uspomenu.

Saune, studiji za masažu, slana kupatila, fitnes, topli kreveti, džakuzi... Čoveku žao samog sebe kad vidi kako ljudi znaju da uživaju.

- Moto naše ustanove je da težimo da nam svi pacijenti budu korisnici velnesa, a da nam nijedan korisnik velnesa ne bude pacijent - sa osmehom priča domaćin.

U kafeu par u bademantilima pije piće. S bazena, takođe, u bademantilu na masažu prelazi Plucer Čaba, srpski zet.

- Ovde sam kao član porodice, dolazim već 12 godina, kad god ćerke imaju raspust, tu smo. Znam da mnogi Srbi idu u naše, mađarske banje, ali Ribarska je najbolja - priča na engleskom, pa na srpskom veli:

- Ja volim Srbiju, a Ribarska Banja je mnogo lepa! Odlična voda!

Pod ovom kupolom je i kada kraljice Drage, na mestu gde je mesec dana pred Majski prevrat, te 1903, dolazila lečiti svoje ženske probleme ne bi li naslednika rodila. Ne bi joj života više. Dođoše Karađorđevići, te kralj Petar ovde leči kostobolju. U vili Srbija i danas su stepenice "krojene" spram kraljevog teškog koraka.

Pod istim krovom je i poslednja reč hedonizma, u paru. Magično opuštanje, kako ga najavljuju domaćini. "Čokoladiranje" iliti masaža "čokoladnim" uljima, pa džakuzi, pa kraljevski krevet pod baldahinom! Ništa tu ne fali. Pa ni gostiju. Naprotiv!

A napolju - raj! Kupanje u toploj vodi usred zime.

- Zamutite lice moje žene da se ne vidi da sam oženjen - šali se Miroslav Milić, rodom iz Ćuprije.

- Došli smo iz Austrije, gde živimo i radimo, pa malo i mi da se opustimo. A imao sam i operaciju ramena, taman da spojim lepo i korisno. Zadovoljni smo, nego je tolika navala da nam je malo teže da dobijemo termin za masažu, ali polako - veli dok ide pod masažer u vodi.

Još samo etno-restoran i akva-park ne videsmo. Zima je. Zato doviđenja, do leta...

Jelena S. Spasić