Vlada Republike Srbije i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija streme ka stvaranju podsticajnog ekosistema za naučni razvoj i inovacije.
U protekloj deceniji, bez obzira na teže uslove u odnosu na Zapadnu Evropu u kojima naučnici u Srbiji rade, ostvaren je značajan pomak u nauci, vidljiv u rezultatima. Porast broja žena u nauci, više magistara i doktora nauka, povećan broj naučnih istraživanja, multidisciplinarnih projekata predstavljaju najvažnije segmente razvoja nauka u Srbiji.
Izgradnja BIO4 Kampusa, kao jedinstvenog multidisciplinarnog projekta, koji će omogućiti Beogradu da postane jedan od priznatih i prepoznatih bioekonomskih centara u Evropi, BIO4 označava biomedicinu, bioinformatiku, biotehnologiju i biodiverzitet i prostiraće se na oko 20 hektara površine, okupiće institucije s bogatom naučnom tradicijom - sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu, devet naučnih instituta, kao i ekstenziju Naučno-tehnološkog parka Beograd.
Svečanosti povodom izdavanja građevinske dozvole za BIO4 Kampus danas je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović.
Ovim povodom ministarka Begović gostovala je u emisiji Usijanje zajedno sa prof.dr Ljubiša Stanisavljević dekanom Biološkog fakulteta i prof. dr Saša Radovanović, direktorom Instituta za medicinska istraživanja.
- Ja ću krenuti da mojim utiskom koji je delimično i ličan. Govorim i kao naučnica i kao građanka. Mislim da je ovo simbolično veliki dan za nauku u Srbiji. Ne sećam se da je ikada u ovoj zemlji na nekom događaju koji je vezan za budućnost nauke prisustvovali i predsednik i premijerka države kao i veliki broj neučnih zvanica.
- Mislimo da jedino zajedno u kolaboraciji možemo da stanemo među najbolje igrače i naučne ekosisteme. Za to je potrebna infrastruktura a i savremena oprema u koju ćemo uložiti od 70 do 100 miliona evra koju će koristiti cela naučna zajednica - rekla je ministarka i dodala:
- Ono što čini srž to su ljudi. Srbija ima sjajnu nauku i sjajne naučnike mada ta naučna zajednica nije velika. Imamo naučnike koji su svetskih razmera i apsolutno možemo da se ponosimo. 50 odsto naučnika su žene i na to sam posebno ponosna. Već znamo da će tamo preko 1000 dokrora nauka raditi i to će biti jedan živ ekosistem koji će vrlo brzo dati dobre rezultate.
Stanisavljević je konstatovao da naučno-akademske institucije napokon dobijaju svoj prostor:
- 170 godina visokoškolske nastave krunisano je početkom izgradnje BIO4 kampusa gde biološki fakultet pored farmaceutskog dobija novi prostor u celosti. Mi do sada nismo imali naš prostor. Svi naučnici potiču pre svega od studenata. Imaćemo ukupno oko 4000 studenata kako osnovnih akademskih, tako i master, specijalističkih i doktoriskih studija.
Svi oni će moći da imaju stručne prakse i cela ideja je da se na neki način sve što je vezano za ove oblasti - da se sve to poveže. Tu su i drugi fakulteti sa svojim katedrama, ali i oni prelaze u BIO4. To je jedna sprega mladosti tehnologije, naravno tu je i institut za veštačku inteligenciju. Mislim da nećemo biti prvi u regionu nego i šire, jer ovakve kampuse nećete naći nigde blizu. Prvi sličan nalazi se u Londonu koliko je meni poznato.
Radovanović se saglasio sa sagovornicima i istakao da će infrastruktura kampusa dovesti do rađanja novih ideja.
- Kao što su uvaženi sagovrnici rekli ovo je jako značajani infrastrukturni projekat koji će našoj nauci i zdravlju veoma koristiti zbog toga što se sve okuplja na jednom mestu. Biće tu svi - i doktorandi i naučnici i studenti. Sve će biti mnogo lakše. Kad gostujući predavači dođu ono će moći na jednom mestu sve to da vide. Neće morati da idu od fakulteta do fakulteta. Nedvosmisleno dolazi do novih ideja - rekao je Radovanović i dodao:
Kad ljudi počnu da razgovaraju dođe do nekih ideja kad smo svi tu - na jednom mestu. Ta infrastruktura uopšte nije sekundarna stvar. Nauka ima problem infrastrukture ne samo u tehnološkom već i u laboratorijskom smislu. Mi moramo da rentiramo tuđe prostore, da se dovijamo, da kupujemo opremo koju često nemamo gde da stavmo. To sve otežava komunikaciju. Unuverzitetski kampus je to mesto koje će dovesti te ljude zajedno i unaprediće srpsku nauku i zdravstvo.
Ministarka je istakla da je jedan od važnih ciljeva izgradnje kampusa povratak mladih naučnika u Srbiju:
- Jedan novi grad - to će to će biti jedan novi mali naučni grad. U stvari ne tako mali jer mi govorimo o 150.000 metara kvadratnih prostora. Biće preko 300 laboratorija sa različitim namenama. Pomenuo je kolega minglerijum i to je sada zaštitni znak čitavog kampusa. Jedna arhitektonsko spiralna zgrada gde će moči da dođu da ručaju, da popiju kafu, ali i da organizuju konferencije u okviru tog minglerijuma. Naša ideja minglerijuma jeste da se oni spontano sreću gde će studenti moći da stiču praksu, da se zaposle, možda i da postanu profesori. Moći će možda da budu i preduzetnci. Moći će da se bave istraživanjima. Veoma je širok dijapazon karijera. Moći će i sa regulatornim telima da komuniciraju. Sportski centar, bazen, trake za trčanje, ogromna unitrašnja teretana - Hoćemo da im napravimo to tako da ne žele da idu odatle - rekla je ministarka i dodala:
- Ideja nam je da spajamo veštačku inteligenciju i prirodne nauke. Oni će biti u uslovima kao da su bilo gde u svetu, a biće kod kuće. Ja vidim ovaj projekat isto kao i projekat da vratimo neku pametnu decu iz inostranstva. Već komuniciramo sa njima i već imamo pitanja od njih: Evo mi završavamo doktorat, kada će to biti gotovo, mi bi se vratili! I to mi je jako dobar indikator da radimo pravu stvar.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
