U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj lečilo ili se sada leči ukupno 1.030 osoba, što potvrđuje da je broj zavisnika višestruko manji od onog sa kojim se licitra

Srbija je značajno ispod evropskog proseka po broju zavisnika od igara na sreću, a konstantno se iznose netačne, daleko veće brojke. Radi se o potpuno neargumentovanim tvrdnjama prema kojima se naše celokupno društvo posredno prikazuje kao bolesno, a čitav zdravstveni sistem nekompetentnim.

Prema poslednjim podacima relevantnih zdravstvenih ustanova, godišnje se sa potencijalnim problemima zavisnosti od igara na sreću u našoj zemlji javi između 150 do 200 osoba. U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj lečilo ili se sada leči ukupno 1.030 osoba. Ovo je daleko manje od evropskog proseka, koji se kreće oko 1,5 procenata stanovništva, što dovoljno govori da su zakonska regulativa i odgovornost priređivača u Srbiji na vrlo visokom nivou.

Ipak, u javnosti se često iznose potpuno netačni podaci, uglavnom na osnovu paušalnih procena. To se vrlo dobro vidi i na primeru iznošenja netačnih podataka o broju zavisnika među maloletnicima. Enormno preuveličavanje broja zavisnika nikada ne dolazi od stručnjaka za prevenciju i lečenje zavisnosti, već isključivo od samozavnih „eksperata“ ili „stručnjaka opšte prakse“, koji se u sve mešaju, a ne osvrću se na relevantna istraživanja. Poslednje je u novembru sprovela organizacija „Solidarnost za decu“, na uzorku od 1.100 ispitanika, na teritoriji cele Srbije. Tema je bila učestvovanje maloletnika od 13 do 17 godina u igrama na sreću.

Prikupljanje podataka je vršeno intervjuisanjem dece i njihovih roditelja telefonskim putem, uz punu zaštitu identiteta ispitanika, s obzirom na to da je reč o najosetljivijem delu populacije.

Rezultati pokazuju da je 0,6 odsto maloletnika u Srbiji imalo priliku da učestvuje u igrama na sreću. Tokom pomenutog istraživanja, niti jedan ispitanik nije izjavio da je mogao lično da se kladi u objektima kompanija koje se bave priređivanjem igara na sreću, što je podatak koji ohrabruje, jer pokazuje da priređivači igara na sreću poštuju zakonsku odredbu koja to najstrože zabranjuje. Takođe, imajući u vidu činjenicu da zakonom propisani i uspostavljeni sistem registracije i verifikacije igrača na onlajn igrama na sreću i teoretski i praktično onemogućava maloletnike da se uključe u ovaj vid igara na sreću, možemo sa sigurnošću potvrditi da su zakonska regulativa i odgovornost priređivača na vrlo visokom nivou.

Ovi podaci, ali i podaci koji su se čuli na nedavno održanom simpozijumu “Sva lica zavisnosti savremenog doba”, potvrđuju da je broj zavisnika od igara na sreću u Srbiji, pa i onih u maloletničkoj populaciji, višestruko manji od onoga kojim se licitira u javnosti.

Nije uvek lako utvrditi motive za iznošenje ovakvih, pre svega netačnih tvrdnji – ponekad je to samo želja za samopromocijom, ali neretko i čist materijalni interes prikrivenog reklamiranja različitih ”ordinacija” ili ”centara za pomoć”, iza kojih se kriju obična udruženja građana koja mimo znanja i odobrenja Ministarstva zdravlja nude ”lečenje” – a to u stvari predstavlja nadrilekarstvo i izvlačenje novca od ljudi. Po svemu sudeći, ima tu posla i za inspekciju Ministarstva zdravlja kao i za poreske organe.

Naravno, nije zanemariv ni politički motiv. Dešavalo se i ranije, posebno uoči izbora, da pojedine političke grupacije i političari krenu populistički sa iznošenjem neargumentovanih stavova i predloga vezanih za igre na sreću, a sve u cilju sticanja jeftinih političkih poena i pridobijanja poverenja birača.

Sa enormnim preuveličavanjem broja zavisnika dolazimo u apsurdnu situaciju da, prema ovim „ekspertima“, u Srbiji ima više zavisnika od igara na sreću nego samih igrača. Uskoro možemo očekivati da će svako ko prođe pored kladionice biti proglašavan zavisnikom.

Sa druge strane, svoju posvećenost prevenciji zavisnosti od igara na sreću, kao i zaštiti maloletnika Udruženje priređivača (UPIS) i kompanije članice pokazuju dugi niz godina - već skoro deceniju i po. Počev od zalaganja za zabranu ulaska maloletnika u objekte u kojima se priređuju igre na sreću, preko projekta prevencije “Moguće je prekinuti” do činjenice da je UPIS-ov projekat prevencije sada postao zakonska obaveza za sve priređivače igara na sreću u Srbiji.

UPIS i Specijalna bolnica su nedavno najavili dalje unapređenje saradnje kroz početak realizacije nadograđenog projekta prevencije pod nazivom „I jedan je mnogo“, koji kreće u februaru. Zajednički plan je da se organizuju predavanja u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, posvećena prevenciji zavisnosti od igara na sreću, a biće emitovani spotovi koji će mlade usmeravati na sportske terene i bavljenje sportom.

Imajući u vidu rezultate dugogodišnje saradnje Specijalne bolnice i UPIS-a može se očekivati da novi projekat ovih saradnika bude još uspešniji i delotvorniji kada je u pitanju suzbijanje zavisnosti u njenom samom nastajanju.

Promo