MILIĆEVIĆI SA 8 SINOVA I ĆERKOM SLAVE BOŽIĆ U ITALIJI PO SRPSKIM OBIČAJIMA: Tačno se zna ko ide po badnjak! Imaju jednu želju FOTO

O ovoj skladnoj porodici Kurir je i ranije pisao prateći njihovo proširenje, ali sada nam pokazuju da svoju domovinu, kraj, ognjište i običaje nikada nisu zaboravili. Milićevići, podsetimo, žive u italijanskom mestu Kastelgomberto, gde su pre 19 godina dobili prvenca Luku, a potom i Stefana (18), Đorđa (16), Aleksu (14), Nikolu (12), Dušana (8), Petra (6), Pavla (4) i pre četiri meseca devojčicu Milu.

Domovina u srcu

- Ove godine za božićne praznike nismo mogli da dođemo u Srbiju jer su deca bila na raspustu od 20. decembra, a 8. januara kreću u školu. Svi skupa porodično smo dolazili početkom novembra, kada smo ćerku Milu prijavili. Dolazak nam predstavlja problem zbog broja članova, ali se trudimo da bar jednom godišnje dođemo. Posetili smo porodice i vratili se nazad, ali naša domovina je uvek s nama, gde god da smo mi - priča za Kurir Vesna i nastavlja:

- Bilo je Božića koje smo svi zajedno proveli u Srbiji, kada su deca i osetila te naše običaje koje oni nasleđuju i odmalena svi više vole Badnje veče i Božić od novogodišnjih praznika. Verovatno je, kao i kod svake porodice, i naša proslava praznika prelepa. Radujemo se rođenju Isusa Hrista, ulažemo mnogo više energije oko priprema i svako od nas ima svoj deo posla - otkriva Vesna. Mama Vesna kaže i da se deca najviše raduju prazničnoj trpezi, ali i odlasku po badnjak.

- Poslednju nedelju božićnog posta postimo svi u kući, pa čak i najmlađa deca. To smo ih naučili odmalena i oni to znaju, vole i poštuju. Same pripreme za praznik kod nas počnu od Tucindana, a slavlje se završava na treći dan Božića, tj. na Svetog Stefana, kada slavimo imendan sinu. Ujutru na Badnji dan u zoru momci odlaze po badnjak. Iako nismo u Srbiji, i ovde obavezno idu u seču badnjaka, ne kupujemo na pijaci.

Ja ostajem kod kuće i pripremam doručak, a onda, nakon njihovog dolaska i obedovanja, svi zajedno pripremamo posnu večeru i željno iščekujemo da unesemo badnjak u kuću. Dečja radost je tu najveća - kaže nam kroz osmeh Vesna.

Svako daje doprinos

Ona naglašava i da u porodici svako ima svoje zaduženje.

- Svako daje doprinos trpezi. Takođe, svake godine drugi sin seče badnjak i unosi ga u kuću. Tačno znaju ko šta treba da kaže, kako da blagosilja. Svečana trpeza je na podu, kako su i naši preci slavili i jeli. Na Badnje veče odlazimo svi zajedno u pravoslavnu crkvu na paljenje badnjaka.

I na božićno jutro idemo na liturgiju jer je za nas taj dan najsrećniji praznik u našoj veri i volimo što ga proslavljamo na ovakav način i što naša deca poštuju veru i slede običaje - zaključuje Vesna.