Srpsko selo trenutno je prilično ruinirano i zapušteno, ocenjeno na skupu SANU i Privredne komore

BEOGRAD - Od 4.600 sela u Srbiji, svako četvrto je na putu nestajanja, upozoreno je danas na skupu u organizaciji Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Privredne komore Srbije (PKS).

Učesnici su se složili da je srpsko selo trenutno prilično ruinirano i zapušteno, a za zaustavljanje negativnih trendova i otvaranje perspektive njegovog razvoja neophodna je zajednička akcija nauke, privrede i politike.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin istakao je da su srpsko društvo i privreda, a u okviru njih, selo i poljoprivreda danas u ozbiljnoj krizi, a izlazak iz te krize je moguć aktiviranjem svih raspoloživih resursa, proizvodnih i radnih.

"Sela su važno resursno i tržišno područje. Obuhvataju oko 70 do 80 odsto teritorije Srbije, a u njima živi oko 40 do 45 odsto stanovništva", ukazao je Hajdin.

On je poručio da sela nisu samo proizvodni poligon za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, već i mesto za život preko tri miliona stanovnika Srbije.

"S obzirom da su ravnomeran regionalni i ruralni razvoj evropski trend, nema razloga da i kod nas u Srbiji razvoj sela ne bude u prioritetu razvoja Srbije u narednom periodu, ne zbog Evrope, već zbog nas i budućih generacija", naglasio je Hajdin.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić rekao je da su seoska područja u Srbiji "devastirana i zapuštena u razvojnoj politici Srbije", a negativni trendovi na selu traju decenijama.

"Posebno migracije stanovništva na relaciji selo-grad doprinose demografskim promenama u kojima će za 15 do 20 godina nestati oko 1.200 od postojećih 4.600 sela", kazao je on.

Miletić je podvukao da se PKS zalaže za razvoj seoskih područja, posebno zbog raspoloživih resursa u tim sredinama i perspektivnih mogućnosti za razvoj malog i srednjeg preduzetništva, biznisa, u brojnim privrednim aktivnostima - proizvodnji, preradi, uslugama...On je podsetio da su PKS, kao respektabilna nacionalna institucija u oblasti privrede i SANU, krovna institucija nauke, kulture i stvaralaštva u Srbiji koja deluje preko 170 godina, pre godinu dana potpisali protokol o saradnji u interesu privrede i nauke naše zemlje.

Inače, pri SANU je postojao Institut za selo, a od 1982. i Odbor za proučavanje sela, čije je dejstvo prestalo u proteklih deset godina. Imajući u vidu probleme sela Srbije danas, SANU je prošle godine ponovo formirao Odbor za selo, čiji je predsednik uvaženi akademik Dragan Škorić.

Skupu na temu "Mogućnosti razvoja seoskih područja i uloga lokalne samouprave" koji se održava u PKS prisustvuju gradonačelnici, predsednici opština, predstavnici regionalnih privrednih komora i regionalnih poljoprivrednih stanica.