Ko je druga i najmanje poznata supruga Josipa Broza s kojom se venčao u Moskvi

Titovi savremenici voleli su da kažu kako je najviše voleo vlast, žene i dobar zalogaj. Tvrde da je za te tri stvari bio rođeni talenat.

Na pitanje koliko se puta Tito ženio većina se ne bi dosetila.

To je isto kao kada danas neko traži da nabrojite industrijske revolucije. Svi će se setiti prve i poslednje – četvrte industrijske revolicije, poznatije kao digitalna. Tako i kod Tita.

Svi znaju za prvu Pelagiju "Polku" Belousovu koja mu je rodila sina Žarka. Gotovo niko ne pamti ime Ane Koenin, nemačke komunistkinje koja je posle hapšenja muža, takođe visokog komunističkog funkcionera, sklonjena u Moskvu. U čuveni "Luks" hotel Kominterne.

Tito je u tom hotelu živeo godinama u sobi 275 na četvrtom spratu. Kažu da su se mnoge komšije iz hotela tiskale u zajedničkoj kuhinji na kraju hodnika kada "drug Valter kuva".

Ana je u Moskvu stigla kao Elza Kenig, a kako su u hotelu svi imali lažna imena upoznavši Josipa Broza kao Fridriha Valtera, udala se za njega pod pseudonimom Lucija Bauer.

Njihov brak (čija je legalnost upitna zbog lažnih imena) potrajao je manje nego prvi jer je Tito vraćen "na ilegalni rad" u Jugoslaviju, a Luciju su Sovjeti godinu dana kasnije streljali u jeku Velike čistke koju je osmislio i njome rukovodio Josif Staljin.

Treću ženu Hertu Has, Tito je upoznao 1937. u Parizu u regrutnom centru za španske dobrovoljce. Herta mu je donela lažne isprave.

Ljubav se rasplamsala dve godine kasnije u Istanbulu, po povratku iz Moskve, gde mu je Herta ponovo donela pasoš s kojim je mogao da se vrati u Kraljevinu Jugoslaviju.

U braku su dobili sina Mišu, a njihov brak je zamro 1943. na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu gde je zatekla Davorjanku Paunović.

Kao veliki hedonista uz omiljeni odležali "čivas" i kubanske cigare, Tito je uživao u hrani. Pre svega mešavini kuhinja hrvatskog Zagorja sa primesama slovenačke i austrijske kuhinje.

Voleo je zagorske štrukle iz rodnog kraja, kafu bez šećera, a od vina kažu da je najviše voleo "cviček". Vino pravljeno u podjednakoj meri od crvenog i belog grožđa, kiselkastog ukusa (neki bi rekli da kada je nedovoljno balansirano vuče na vinsko sirće), manje koncentracije alkohola, ali i šećera, zbog čega je pogodno i za dijabetičare.

Najveći sin naroda i narodnosti rođen je najverovatnije 7. maja 1892, ali kako su deca upisivana kasnije, pod datum rođenja podveden je 25. maj.

Godinama kasnije tog datuma cela jugoslovenska nacija sletovima i štafetama proslavljala je Titov rođendan odnosno Dan mladosti.

Kada je umro, 4. maja 1980. godine, ispratila ga je cela Jugoslavija, a u Beograd se na sahranu sjatila svetska politička elita.

Na njegovoj sahrani bili su predstavnici iz 127 zemalja sveta. Među njima je bilo monarha, diktatora i predsednika, a zbog broja i značaja prisutnih smatrana je najvećom sahranom jednog državnika.

Doček 1980, godine u kojoj je umro

Titov cviček

Iako su ga Slovenci u međuvremenu brendirali, kažu da je ono nalik štajerskom "šilheru". Ivan Ivanji u knjizi "Titov prevodilac" navodi anegdotu u kojoj Titu tadašnji austrijski ambasador u SFRJ Karl Hartl kaže da "'šilher' nije vino, 'šilher' je pogled na svet!"

Kurir.rs/RTS