IMAM 44 GODINE I SAMO SAM ZNALA DA NAPIŠEM IME! Kaduna: Nosim džakove, čistim štale, a mojih 10 dece je ponosno što idem u školu!

Čuveni junaci serije "Kamiondžije" Paja i Jare su zbog posla i prekvalifikacije morali pod stare dane da se vrate u školske klupe. Nije im bilo lako, ali su izgurali i to... Nekad su večernje škole bile veoma rasprostranjene i mnogi su ih završavali. Nisu otišle u istoriju, one postoje i danas. U Srbiji ih ima 12.

One se bave isključivo obrazovanjem odraslih, dok se realizacija po programu Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO) odvija u 63 osnovne škole za 5.542 polaznika.

Osnovna škola za obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" se nalazi u blizini Slavije. Pre podne su tu nastavnici i učenici "Salaja", a po podne učenici i nastavnici škole "Braća Stamenković".

Polaznike su osim đačkih muka stisle i one teške, životne... Svako od njih ima svoju priču. Nekima je školovanje bilo uskraćeno u detinjstvu, neko iz nekog razloga nije završio razred ili dva... Ima i onih koji je upisuju samo zbog preporuke centra za socijalni rad.

U školi nas je dočekalo ljubazno osoblje, škola je skromna, uredna i čista. Ima učenika koji dođu s nekim elementarnim predznanjem, a ima i onih koji ni slova ne znaju.

U jednoj od učionica učiteljica Danijela Matić objašnjava lekciju iz srpskog Kaduni Kurtić (44), samohranoj majci desetoro dece. Pre nego što je upisala školu znala je samo da napiše svoje ime i prezime, a za četiri meseca veoma je napredovala.

- Želim da učim da pišem, u detinjstvu nisam išla u školu, roditelji nisu imali mogućnosti, majka je imala nas 11. Želim da budem pismena kao i moja deca, a ne da se sramotim i da pitam neke stvari ljude na ulici. Najstarije dete mi ima 26 godina, a najmlađe devet. Ponosni su na mene, pored toga što idem u školu, radim i na građevini, šta stignem, šta mi daju, radim i muške poslove, nosim džakove, a pored toga čistim i kuće, podrume, štale... Radim sve pošteno, kako bih izvela decu na pravi put - priča nam Kaduna.

Žao joj je što školu nije ranije upisala:

- Umesto da ja vodim decu u školu, deca ispraćaju mene, ali drago mi je što sada mogu da pomažem njima oko domaćih zadataka.

U drugoj učionici zatičemo učenicu starijeg ciklusa Ratku Jašar (36). Školu, kaže, nije završila, kao dete preselila se iz Makedonije u Srbiju:

- Mi smo korisnici socijalne pomoći i na birou sam, tamo su mi rekli da se upišem i završim školu. Kad sam prvi put došla ovde, pomislila sam: "Bože, kako ću ja sad", tu je bio i strah, nije bilo lako. Imam i ćerku od šest i po godina, želim da ja pomognem njoj da uradi domaći. Ovde je lepo, vode nas učitelji i u Zoološki vrt i u muzeje. Oduvek sam želela da budem frizerka, nadam se da ću uspeti da vanredno upišem srednju školu i jednog dana se zaposlim kao frizer.

Jedan od učenika škole "Đuro Salaj" je i 16-godišnji Vuk Jeftić, a školu je upisao pre tri meseca. Pohađao je nekada osnovnu školu i stigao je do šestog razreda:

- Roditelji su odlučili da se odselimo u inostranstvo i napustio sam školu tada. Nakon što smo se vratili u Srbiju, upisao sam se ovde da završim još dva razreda. Voleo bih da upišem arhitekturu ili umetnost, volim da crtam. Ovde u školi sam zadovoljan, zasad mi ništa nije teško.