VIDELA SAM BEBINU GLAVU, A ONI SU MI REKLI DA SEDIM NA WC ŠOLJI! Maričina sestra: Njeno dete je pod zemljom, UMALO DA BUDE I MOJE!

Laknulo mi je što je doktor M. M. uhapšen, ali neću naći mir sve dok ne bude osuđen na maksimalnu kaznu zatvora. To što je on uradio mojoj sestri i celoj mojoj porodici je zločin. Malu Elenu smo svi željno iščekivali. Marica mi je svakog dana pokazivala odelce koje je kupila, kolica, krevetac... Danijel je pričao sa stomakom, ja sam joj se radovala kao da je moja. Svi smo je iščekivali, a to nedužno dete, pred kojim je bio ceo život, sad je pod zemljom.

Ovako za Kurir priča Slavica Mihajlović (28), rođena sestra Marice Mihajlović iz Šida, koja je doktora M. M. optužila za akušersko nasilje tvrdeći da je odbijao da joj uradi carski rez u bolnici u Sremskoj Mitrovici, zbog čega se, nakon sati i sati mučenja, beba zaglavila u kanalu, da bi ubrzo po porađaju i preminula.

Žive rane

Slavica, koja je nakon smrti sestrine bebe prva alarmirala javnost o ovom tragičnom događaju deleći informacije na društvenim mrežama, kaže za Kurir da je ogorčena i pretužna zbog svega.

- Ne mogu da shvatim takvo ponašanje jednog doktora, koji je položio zakletvu da će brinuti, pomagati, lečiti... Pretio joj je da će joj razbiti zube, pa šta je on, lekar ili nasilnik?! - kroz suze pita ona.

Tragedija koja se desila njenoj sestri probudila joj je sećanje na sopstveni porođaj i rane koje nikada nisu zacelile.

- To je bilo pre devet godina, ali meni je to još sve sveže kao da je juče bilo. Tog 5. novembra 2014. pukao mi je vodenjak. Otac me je odveo u istu bolnicu u kojoj se sestra porađala. Bila sam otvorena pet centimetara. Međutim, babice koje su tu noć radile terale su me da šetam po hodniku i sedim na WC šolji iako sam imala jake napone. Detetova glavica je visila između mojih nogu. Molila sam ih da me pogledaju, govorili su da mi nije ništa sve dok krv nije počela da šiba iz mene. Beba je pokušavala da izađe, imala sam jake kontrakcije, a jedna babica mi je rekla da "stisnem i uvučem sve u sebe". Sedele su u sobi i sve to posmatrale pijući kafu, ništa ih nije zanimalo - priseća se ona.

MN: Vređanje i kajanje

Nakon porođaja, kaže ona, ostavili su je da leži u hodniku:

- Gubila sam svest. Više puta sam ih pitala zašto sam sama, bez nadzora, a neka babica mi je rekla da "ne dižem frku i ne glumim žrtvu" - kaže ona i dodaje da su je tokom porođaja vređali na nacionalnoj osnovi, a da je ćerkicu Gabrijelu videla tek posle nekoliko dana, navodno zbog toga što je imala žuticu.

- Nakon što sam insistirala da vidim dete, rekli su mi da nemam šta više da tražim tu i da napustim bolnicu. Tek kad smo došle kući, videla sam da u otpusnoj listi piše da dete ima deformitet stopala, meni to niko nije rekao. Vodila sam je na vežbe, a lekari su mi objasnili da joj je stopalo uvrnuto. Kako je do toga došlo, ni dan-danas ne znam - kaže ona i dodaje da se kaje što je ćutala do sada, jer o nehumanom ponašanju lekara i osoblja svi treba da znaju, kako se nikome drugom ne bi desilo da izgubi svog najmilijeg.

Bonus video: