LJUDI DOBIJAJU KILU OD ZACENJIVANJA, PUCAJU IM I REBRA: Sve o velikom kašlju, a počinje bez simptoma

Veliki kašalj na koji smo skoro zaboravili uzvratio nam je udarac od kog ćemo se dugo oporavljati, s obzirom na to da su cenu nedovoljnog vakcinalnog obuhvata u Srbiji životom do sada platili mališani, pet beba od letos do sada, dok je trenutno u Srbiji više od 70 obolele dece, a polovina od toga broja je hospitalizovana i među njima su neka u teškom stanju – na respiratorima.

Oni koji su imali ovako intenzivan kašalj kažu da je je jako iscrpljujuće, naporno, da nisu spavali noćima

"Bilo je iscrpljujuće, pogotovo noću"

- Bilo je iscrpljujuće, pogotovo noću. Ni sama ne znam koliko sam presedela u krevetu, jer čim bih legla kašalj me dovodio do zacenjivanja. Nisam radila nekoliko dana i činilo se da ide nabolje, međutim, nije prestajao. Čajevi, vruće supe, sirup protiv kašlja, sve sam probala. Pomislila sam da je možda veliki kašalj. Oko mene su svi bolesni i uglavnom svi kašlju, i odrasli i deca – kaže ona.

Silvija V. je htela da se testira o svom trošku na veliki kašalj u Subotici, međutim, u ovom gradu ne postoji ta vrsta dijagnostike, i odustala je od te ideje, ali bi, kako kaže, ukoliko zdravstveni radnici preporučuju, ponovo primila vakcinu.

- Ne znam koliko dugo traje dejstvo vakcina koje je primila moja generacija, ali od moje poslednje vakcinacije na veliki kašalj je prošlo više od tri decenije - kaže ona.

Na ovo pitanje, i mnoga druga koja se tiču velikog kašlja kod odraslih osoba odgovore su dali naši stručnjaci, epidemiolozi dr Nebojša Bohucki i prof. dr Zoran Radovanović, a prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ tokom cele 2023. potvrđena su 1.342 slučaja pertusisa, dok su od početka 2024. do kraja januara u Srbiji potvrđena 253 slučaja.

Najveći broj slučajeva registrovan je kod dece od 10 do 14 godina, i kod osoba starijih od 20 godina, dok je najveća uzrasna-specifična stopa incidencije (učestalosti) zabeležena kod odojčadi mlađe od 12 meseci. Najveći broj slučajeva velikog kašlja prijavljen je sa teritorije Beograda i Južnobačkog okruga, dok su najviše stope incidencijebile na teritoriji Južnobačkog i Južno banatskog okruga - navode u “Batutu”.

DrNebojša Bohucki kaže da se smatra, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da u svetu ima 25 miliona slučajeva, i da je to normalno.

- Odrasle osobe jesu kliconoše, ali kratkotrajne. I oni i donose bakteriju uvek u neku sredinu, ali tamo gde je obuhvat vakcinacije preko 95 odsto deca neće oboleti i bolest će ostati neprepoznatljiva. Ali, onaj koji prenosi iz jedne zemlje u drugu zemlju, s kontinenta na kontinent je uvek – odrasla osoba, a pri tom ima blagu kliničku sliku. Svaka zemlja koja nema vakcinalni obuhvat 95 odsto će se suočiti pre ili kasnije sa oboljevanjem i kod mladih koje može da bude pogubno - kaže on.

Simptomi kod odraslih: Samo kašalj!

Simptomi kod odraslih osoba su veoma diskretni. Javlja se: suv, dosadan, nadražajni, iritirajući kašalj, pre svega u večernjim satima. To može da traje nekoliko nedelje do 100 dana zbog čega se pertusis ili veliki kašalj naziva „bolešću od sto dana“. To može da bude sve, jedini simptom, i zbog toga se odrasli najčešće i ne javljaju lekarima. Odrasli zbog velikog kašlja ne odlaze na pregled pogotovo ako se kašalj javi u zimskom periodu, ako su alergični na nešto, ako su pušači i inače kašlju - kaže Bohucki.

Zbog toga ne znamo javno-zdravstvenu dimenziju ove zarazne bolesti. Paradoksalno deluje da je ovo stara zaboravljena bolest, ali nije. Uvek je prisutna.

- Svako ko ima neko respiratorno oboljenje, kod njega će dodatni kašalj pojačati postojeće simptome. Što se tiče dijabetesa ili nekih drugih udruženih bolesti ne navodi se ni u jednoj dostupnoj literaturi da su oni više ugroženi. Stvar je postojanja ili nepostojanja imuniteta prema ovoj bolesti – kaže dr Nebojša Bohucki.

Veliki kašalj kod odraslih liči na prehladu

U prvoj fazi bolesti, i kod odojčadi, dece i odraslih, veliki kašalj liči na prehladu: temperatura može da bude normalna ili blago povišena, nos je zapušen ili curi. Tako počinje i zbog toga se niko i ne javlja lekaru kada oseti ove simptome, ali u toj fazi je bolest potpuno izlečiva. Već u drugoj fazi, kada nastane kašalj, dolazi do posledica oslobođenog toksina iz bakterije. Tada mogu da se jave pomenute komplikacije. Što je osoba starija kašalj je blaži.

- Bolest je potpuno izlečiva u prvom stadijumu, a tada je osoba najzaraznija. U drugom stadijumu kada se osoba obično javi lekaru, kada se već javio i kašalj, a simptomi slični prehladi su prošli, onda smo na granici da li da se osoba leči ili ne. Lekar najbolje može da proceni pre koliko dana, eventualno nedelja je započeo kašalj i doneće odluku da li ima smisla davati antibiotike ili je već kasno. Uglavnom je lečenje kratkotrajna antibiotska terapija od nekoliko dana i u slučaju da je ostalo neko kliconoštvo biva eliminisano – objasnio je dr Bohucki.

Kada i kako sa bolovanjem

Prema tome, u prvom stadijumu koji je najzarazniji bi bilo dobro biti na bolovanju, međutim, u tom stadijumu se retko ko obraća zdravstvenim radnicima za pomoć jer su simptomi nalik prehladi, a ne velikom kašlju, kaže lekar.

. Međutim, to bi značilo i odsustvo većeg broja ljudi sa posla što bi bi svakako uticalo na poslovanje mnogih firmi i preduzeća u kojima postoji manjak radnika.

Intenzivan kašalj otežava život, osoba nije sposobna za rad

Zbog intenzivnog kašlja noću i zacenjivanja ljudima je otežan život. Radi se o nizu potpuno neprospavnih noći i osoba u tom stanju nije sposobna za rad. Zacenjivanje posebno remeti život školaraca koji imaju intenzivno zacenjivanje, a kod odraslih je to u blažoj formi.

Intenzivno kašljanje postaje naporno. Bolesniku jako nedostaje kiseonik i mora da udahne intenzivan udah. Usled borbe za vazduh nastaje karakterističan zvuk, nalik rikanju, zbog čega se bolest zove u narodu magareći kašalj. To je jako naporno. Što je osoba mlađa, teže joj je da obavlja ovaj akt, jer se ponavlja u nizu od 10-15 puta, čak se završava i sa nagonom za povraćanjem ili čak sa povraćanjem zato što se sekret nakupi. Ako je samo dete bolesno ni roditelji onda neće spavati, niko u kući neće moći normalno da spava i živi zbog takvog kašlja.

Testiranje na zahtev lekara

Ako lekar posumnja da je reč o pertusisu on će zatražiti da se obavi neophodna laboratorijska dijagnostika, odnosno testiranje. U prve dve nedelje to je uvek bris grla, tada se radi PCR testiranje.

Nakon druge do treće nedelje se uzima isto bris. Uzima se i krv radi seroloških pretraga, odnosno, pregled na odgovarajuće vrste antitela.

Nakon treće nedelje radi se opet testiranje na osnovu seroloških pretraga krvi. Međutim, testiranje na zahtev lekara ili na lični zahtev nije moguće u svim gradovima. Testiranje je za sada, moguće u Institutu "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu, a u Novom Sadu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. U oba slučaja je potreban uput lekara, a za pacijente sa prebivalištem izvan ova dva grada uput mora overiti nadležna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Koliko štiti vakcina

U mnogim zapadnim zemljama se preporučuje da se vakcinišu svi koji će brinuti o detetu, ne samo roditelji, već i rodbina, bake i deke, i da se trudnice vakcinišu u poslednja tri meseca trudnoće. Može i jedno i drugo. Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže da se u najvećem broju slučajeva odojče zarazi od odraslih koji brinu o njemu.

- Suština je u tome da obuhvat vakcinom bude što veći. Veliki kašalj se javlja u talasima na četiri do pet godina. U međuvremenu se nakupi dovoljno osetljive populacije i onda imamo povećanu učestalost i bakteriji bude teže da nađe osetljivu osobu i učestalost padne. Ne nestane potpuno, bolesti bude, ali kod odraslih je često veliki kašalj neprimetan - kaže on.

Isključivo i samo od odraslih se zaražavaju deca. Zato je bitan vakcinalni obuhvat od 95 odsto za kojim zaostajemo. Kada se bolest pojavi, majke i očevi malih beba mogu da se zaraze i verovatno da će doneti agens u kuću i zaraziti još nevakcinisanu bebu.

Vakcina protiv velikog kašlja obezbeđuje imunitet koji traje 10 do 15 godina, a zatim počinje da slabi. Nakon preležane bolesti imunitet traje kraće od imuniteta koji obezbeđuje vakcina, ali se ne zna tačno koji je to period. Osoba koja je preležala pertusis može ponovo da oboli jer taj imunitet nije dugotrajan.

- Vakcinalni imunitet je dugotrajniji i postojaniji, iako je i on 10-15 godina – kaže dr Bohucki.

Prema Pravilniku o imunizaciji u našoj zemolji je predviđeno pet vakcina. Tri u prvoj godini, revakcina u drugoj godini života i revakcina u sedmoj godini.

Mogu li odrasli da se vakcinišu protiv velikog kašlja

Ako bi odrasla osoba želela da se vakciniše protiv velikog kašlja u Srbiji po dogovoru sa svojim lekarom, kao što je slučaj sa gripom, to bi bilo teško izvodljivo.

- Vakcine protiv velikog kašlja namenjene su isključivo deci. Razlog tome je što je strategija borbe u imunizaciji dece, jer je bolest u najranijim godinama života najopasnija, u prvih šest meseci može da ima i smrtni ishod. Država uvozi određen broj vakcina i nije predviđena vakcinacija odraslih. Nije bilo potrebe za tim. Kada je reč, recimo o zaštiti od gripa, Srbija uvozi odgovarajuću količinu vakcina svake godine, oko 300.000 koje se raspoređuju u domove zdravlja. Kada je reč o velikom kašlju ne postoje ovako uvežene vakcine za ovu namenu, za vakcinaciju odraslih - objasnio je epidemiolog Bohucki.

Ako bi neka odrasla osoba ipak želela da se vakciniše i uspela da u apoteci kupi vakcinu, morala bi prvo da ode kod svog lekara da iskaže tu želju i da lekar odobri, a apotekarska ustanova bila bi dužna da putem “hladnog lanca” dopremi vakcinu zdravstvenoj ustanovi.

Vakcinalni obuhvat: Samo 95 odsto nas štiti

- Dok vakcinalni obuhvat ne bude 95 odsto u bilo kojoj zemlji ta zemlja će imati veliki problem sa velikim kašljem. Tek kada se dostigne 95 odsto ili još bolje pređe, problematika će nestati. Čim se opet smanji ponovo će se javiti problemi zato što planetarno gledano obuhvat nije 95 odsto. U nekim zemljama ne postoji uopšte imunizacija protiv ove bolesti i svako ko nam dođe iz te zemlje ili naši odrasli odu kod njih, mogu u povratku da nam donesu bolest. Ali, to neće biti problem ako budemo imali veliki vakcinalni obuhvat – zaključuje dr Bohucki.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: