Ne dešava se često da nekome pozli u avionu, ali kada se to dogodi postoji jasna procedura. Prvo se obaveštava kapetan posade, a zatim kabinsko osoblje preko razglasa pita postoji li lekar u avionu. Da li su procedure iste u svim avio-kompanijama?

Let kao i svaki drugi. Putnici su se smestili i avion je poleteo. U jednom trenutku kabinsko osoblje primećuje da je jedna putnica krenula ka toaletu, ali da deluje dezorijentisano.

Let kao i svaki drugi. Putnici su se smestili i avion je poleteo. U jednom trenutku kabinsko osoblje primećuje da je jedna putnica krenula ka toaletu, ali da deluje dezorijentisano.

"Prišli smo joj i pitali kako je, rekla je da oseća malaksalost, zamor i da ima vrtoglavice. Pomogli smo joj da se vrati na sedište, ali kako se stanje nije poboljšalo, koleginica je, po proceduri, pitala da li je neko lekar u avionu, ali pošto nikog nije bilo, mi smo joj dali kiseonik i bilo joj je bolje", kaže Nataša Petković, Si-Ar-Em instruktor i vođa kabinskog osoblja.

Ističe da se kabinsko osoblje trudi da sve primeti, ali da su tu i drugi putnici da ih obaveste ukoliko nešto propuste.

Ne dešavaju se često takve situacije u avionu, ali i za to postoji jasna procedura. Prvo se obaveštava kapetan posade, a zatim kabinsko osoblje preko razglasa pita da li se u avion nalazi lekar.

"Medicinsko osoblje nije uvek u avionu, ali ukoliko imamo sreće da se oni nalaze u avionu moraju da pokažu određene licence i papire kojima potvrđuju da su lekari kako bi mogli da nam asistiraju i pomognu u tom trenutku", kaže Dušan Tasić, menadžer treninga kabinske posade.

shutterstock-22549579891.jpg
Foto: Shutterstock

Šta ima od medicinske opreme u avionu

U avionu se nalaze torbica i sanduče prve pomoći i boca sa kiseonikom, a oni najveći, sa 250 mesta, imaju i veliku torbu sa dodatnom medicinskom opremom za prekookeanske letove.

Putnici koji boluju od određenih bolesti moraju da dobiju zdravstveno uverenje i specijalnu dozvolu da mogu da lete avionom. Moraju da ponesu i neophodne lekove.

Ako imaju nedoumica, treba da se obrate kol-centru "Er Srbije". Međutim, u nekim situacijama kabinsko osoblje ne može da reaguje jer nije obučeno za sve vrste pomoći.

"Mi možemo da damo medikamente putniku ako je u pitanju alergijska reakcija ili povišena temperatura, mučnina, kiseonik, ali i ukoliko dođe do složenijih situacija kada koristimo defibrilatore kada dođe do srčanog udara, ali zato postoje stvari gde ne možemo da reagujemo, dakle ne možemo npr. da dajemo injekcije putnicima", kaže Dušan Tasić.

Kad se aktivira "Med link"

U vazduhoplovstvu postoji i poseban sistem za pružanje prve pomoći putniku, takozvani "Med link". Aktivira se u posebnim slučajevima.

"Oni imaju svoje centre širom sveta i dostupni su nam 24 časa. Možemo da kontaktiramo sa njima na zemlji i u vazduhu u toku leta. Lekari sede u tim centrima, kada kontaktiramo sa njima, prenosimo im sve informacije u vezi sa putnikom i nakon toga dobijemo tačne upute za naše dalje korake", kaže Nataša Petković.

Lekari koji su u kontaktu sa posadom znaju kojom medicinskom opremom raspolaže avion i na osnovu toga daju uputstva. Postoji mogućnost i da avion prinudno sleti zbog lošeg zdravstvenog stanja putnika, uz poštovanje procedure, ali to je krajnje rešenje.

Ako se putnik oseća loše, treba odmah da prijavi osoblju, jer oni najbolje znaju šta u tom trenutku treba da se uradi.

Kurir.rs/RTS

Bonus video:

00:08
Sletanje na aerodrom po kiši Izvor: Kurir