DOKTOR DRAGAN OTIŠAO U AFRIKU NA 6 MESECI I OSTAO 25 GODINA: Lečio ljude u Gabonu, a sada kao volonter leči beskućnike u Beogradu!

Proveo sam 25 godina radeći kao lekar u afričkoj državi Gabon, u gradu Lambarene. Tamo sam doživeo i neke neprijatnosti, ali ne od ljudi, već od prirode i životinja.

Rođen je Atini, kao dete često se selio zbog obaveza svojih roditelja, završio je Desetu beogradsku gimnaziju, ali se školovao i u Rusiji. Studije medicine završio je u Beogradu, nakon čega se zaposlio u KBC Zvezdara. Bio je i mobilisan i poslat u Hrvatsku.

- Još tokom studija čitao sam Politikin Zabavnik i pročitao sam članak o lekaru Albertu Švajceru, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1954. godine. On je osnovao bolnicu u Africi i lečio leprozne ljude. To je meni ostalo urezano. Godine su prošle, završio sam studije... Verovao sam da će mi se ostvariti san da odem u jednu takvu neobičnu sredinu - priča dr Milovanović.

Sasvim slučajno, čuo je da jedna bolnica u Gabonu traži lekare sa znanjem francuskog jezika.

- Otišao sam tamo 1993. godine. Imao sam ugovor na šest meseci, a ostao sam 25 godina. Bolnicu je držala fondacija u kojoj su bili Švajcarci, Francuzi, Nemci i Amerikanci. Taj grad se zove Lambarene, na obali duge i vrlo široke reke. Jedno vreme bio sam i direktor te bolnice. Mi smo zapravo bili zaposleni u Švajcarskoj - priseća se naš sagovornik.

Veli i da je Gabon jedna od zemalja retko bogatih naftom, dijamantima, uranom, zlatom. Kao i svuda, ima i bogatih i siromašnih, ali ga je oduševilo koliko se narod međusobno pomaže:

- U međuvremenu sam dobio ponudu za drugi posao, prihvatio sam, a kasnije sam otvorio i privatnu kliniku u drugom gradu. Ja tu zemlju volim, za mene je to bio raj na zemlji.

Kad je otišao u penziju, vratio se u Srbiju.

- Uvek mi je bila želja da se ovde vratim, to se nije dovodilo u pitanje - kaže dr Milovanović.

I u Africi se bavio humanitarnim radom i lečio ljude koji su živeli u plemenima, a dobra dela čini sada i ovde.

- Video sam jedan prilog o VDS i crkvenoj kuhinji i došao sam da pitam treba li im lekar volonter. Ljudi koji ovde dolaze imaju teške životne priče, a osim lekara u meni vide i podršku. Ima nekih koje su deca ostavila, nekih koji su se otuđili od najbližih, ima beskućnika... Ima ovde i naših lekara sa VMA koji volontiraju i iz UKC Srbije, svako od nas doprinosi na svoj način - navodi i naglašava da je tim ljudima VDS od velikog značaja.

Naš sagovornik je 1992. godine jedno vreme proveo na Kosovu i Metohiji, u bolnici u Prištini, jer su albanski lekari bili u štrajku:

- Bili su lekari iz Beograda, Niša, Rožaja, Raške. Tamo sam video neke za mene šokantne stvari. Bolnica je bila zapuštena, ljudi su ležali i bez posteljine. Pamtim da je jednom čoveku bilo baš loše, ležao je na podu na onim nosilima. Upitao sam šta se dešava, a njihov lekar je rekao da taj čovek sutra ima dijalizu. Međutim, video sam da mu je sve gore. Odmah sam ga stavio na dijalizu. S jednom sestrom spasao sam tog čoveka. Sutradan mi je prišao sa osmehom, ali vidim i da me ovi naši čudno gledaju. Ne možemo pustiti čoveka da umre - u Beogradu niko nikad nije bio odbijen zbog toga što je druge nacionalnosti.

M. B.

Bonus video: