Iako se poslednjih meseci u javnosti govori o tome kako Velika Britanija namerava da dodatnim merama zaustavi problem cigareta i oboljevanja Britanaca od bolesti povezanih sa pušenjem, malo je poznato da je ova zemlja među prvima u svetu prihvatila takozvani koncept smanjenja štetnosti, koji zagovara, između ostalih, i Institut za javno zdravlje te zemlje.

Tako pušači kao način da se odreknu cigareta dobijaju elektronsku, i to na lekarski recept, jer se smatra da oni koji ne prestanu da puše cigarete, mogu da prelaskom na neku alternativu umanje bar rizike od oboljevanja.

Podaci ukazuju da je u Velikoj Britaniji svake godine, u poslednjih 10 godina, od 30 do 50 hiljada pušača ostavilo cigarete sa prelaskom na alternativu.

“Ono što koristimo u praksi jeste princip prestanka pušenja prelaskom na manje štetne alternative”, objašnjava Piter Harper, britanski onkolog, dodajući da program koji se finansira iz javnih sredstava traje 12 nedelja. Tokom ovog perioda pušačima je pokrivena kupovina alternativnog proizvoda i subvencionisano savetovanje.

Harper kaže da je moguće postepeno ohrabriti pušače da ostave cigarete putem konzumiranja bezdimnih alternativa. „Ako uspem da utičem na 40 pacijenata dnevno da pređu na elektronsku cigaretu ili uređaj koji zagreva duvan, to znači da dobro radim svoj posao. Volim da navedem poređenje pušenja cigareta sa pokušajem prelaska preko autoputa. Možete pokušati koristiti i alternativu, pa recimo preći preko neke male lokalne ulice. Oba imaju svoje rizike, ali su oni veoma različitih inteziteta”, podvlači Harper.

Za rešavanje problema pušenja važno je razumevanje koncepta smanjenje štetnosti od strane zdravstvenih stručnjaka koji, kaže Harper, često i ne žele da razumeju ovaj koncept i ignorišu rezultate istraživanja koja povrđuju značaj bezdimnih alternativa.

„Znamo da je Američka agencija za hranu i lekove nezavisno procenila dostupne dokaze i, na osnovu toga, dala dozvolu da snus i zagrejani duvan budu označeni kao duvanski proizvodi modifikovanog rizika. Često čujem da nema dokaza za to, ali kada se dokazi iznesu, oni se naknadno ne prihvataju”, kaže Harper.

Tu su i argumenti da se ovi zaključci donose na osnovu toksikoloških studija i nema dovoljno kliničkih dokaza koji potvrđuju prednosti alternativnih bezdimnih proizvoda u odnosu na tradicionalne cigarete. “Međutim, imamo i kliničke dokaze, posebno iz Švedske koja ima najnižu stopu smrtnosti povezanu s pušenjem na svetu“, kaže Harper.

Rad sa pacijentima, podrazumeva praćenje i pokušaj ostvarenja uticaja na njihove navike. Kako kaže Harper, lekari ne smeju kriviti pacijente za njihovu bolest i navike. “Umesto da ih krivimo, pokušajmo da promenimo njihovo ponašanje. Dakle, ne treba da podstičemo osećaj krivice kod njih, već da ih razumemo i pokušamo da utičemo da promene svoje živote kako bi bilo manje dima i samim tim manje štete po njihovo zdravlje“, zaključuje Harper.