"ŠTA JE AMERIKA SRBIJI, A ŠTA SMO MI AMERICI?" Održan prvi "Pupin Talks" panel diskusija u organizaciji Pupin inicijative

Pupin Talks je format razgovora koji smo pokrenuli u kojima ćemo postavljati pitanja i tragati za odgovorma šta naša drustva čini uspešnijim, koje su vrednosti koja nas povezuju, šta možemo da učimo jedni od drugih i kako da povećamo prostor za saradnju i razumevanje. Konačno postavljamo pitanje šta je Srbiji Amerika, a šta smo mi Americi.

Profesorka Radina Vučetić je pružila kratak osvrt na istoriju prijateljstva Srbije i SAD, sa posebnim naglaskom na izuzetno bliskoj saradnji u godinama nakon Drugog svetskog rata, kada je Jugoslavija bila najveći primalac američke pomoći u Evropi. Nakon toga, prof. Vučetić je primerima džeza i holivudskih filmova ilustrovala uticaj američke kulture na našim prostorima. Takođe je istakla i značaj face-to-face diplomatije, odnosno potrebu da ljudi iz Srbije i SAD, pre svega mladi, putuju i upoznaju se, jer se tako uklanjaju barijere između naroda.

Milan Krstić, profesor sa Fakulteta političkih nauka, izneo je rezultate istraživanja njegovih kolega o mišljenju studenata o SAD i zaključio da su SAD za mnoge uobičajeni krivac za sve probleme današnjice, dok većina ispitanika u isto vreme prepoznaje da je u pitanju najveća svetska sila i smatraju da Srbija i SAD moraju imati bolje odnose.

Krstić prepoznaje značajno otopljavanje u odnosima Srbije i SAD koje je krenulo od dolaska Donalda Trampa na vlast, ali se i nastavilo za vreme mandata Džoa Bajdena. Neki od indikatora za to su iznenađujuće mali pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, sve veća vojna saradnja, ali i značajna ulaganja Srbije u svoje predstavništvo u Vašingtonu i lobiste. U te indikatore o sve većem značaju Srbije za SAD i vice versa spada i izbor diplomatskih predstavnika - Kristofer Hil kao izuzetno cenjen i iskusan diplomata, i Marko Ðurić kao jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića pokazuju uzajamnu spremnost za ozbiljan rad na jačanju saradnje.

Borko Lepojević, bivši direktor Riviana u Srbiji, složio se sa mišljenjem da značaj Srbije za SAD raste i istakao da kroz svoju istoriju značaj Srbije uvek raste kada se svet deli. Takođe se osvrnuo na sličnosti i razlike u radnom mentalitetu Srbije: i Srbe i Amerikance spaja to što u poslu na prvo mesto stavljaju ljude, a ne procese, ali posvećenost poslu i stvaranju ipak razlikuje SAD od Srbije.

Lepojević smatra da Srbija treba da se ugleda na američki radni mentalitet, ali i da mora da ga prilagodi karakteru srpskog naroda. Nakon toga je istakao potencijal Srbije za razvoj u tehnološkom sektoru, i izdvojio ga kao najbolji način za jačanje veza sa SAD. Naime, prema Lepojeviću, Srbija u očima američkih investitora ima sjajan cost-to-benefit ratio, u velikoj meri zbog sjajnih inženjera u raznovrsnim industrijama, od gejminga do automobila.