SRBIJA ĆE PRAVITI LEK ZA SPINALNU MIŠIĆNU ATROFIJU: Biće jeftiniji i efikasniji od "zolgensme" koja košta više od 2 MILIONA DOLARA

Razvoj znatno jeftinijeg i efikasnije leka za ublažavanje simptoma spinalne mišićne atrofije kod odojčadi cilj je projekta SMAIPROTACs, koji finansira Fond za nauku Srbije u okviru programa Prizma. Za te namene Fond je namenio 284.781 evra. Novi lekovi biće razvijeni primenom veštačke inteligencije.

- Naš koncept istraživanja zamišljen je, ne da vršimo hemijske modifikacije humane DNK i time podstaknemo stvaranje SMN proteina (pristup koji se pokazao neefikasnim), već da pokušamo da inaktiviramo proteine koji okružuju DNK, takozvane epigenetske proteine i time indirektno utičemo na dalje odvijanje bolesti - navodi profesor Mladenović.

- Epigenetika je naučna disciplina sa izuzetnom ekspanzijom i potencijalno velikim uticajem na medicinu. Naš doprinos epigenetici biće i kroz primenu veštačke inteligencije za dizajn epigenetskih lekova, time prateći najsavremenije trendove u hemiji, farmaciji i medicini. Na kraju će dizajnirani molekuli biti hemijski sintetisani i farmakološki ispitani, sa nadom da ćemo razviti izuzetno efikasne lekove u borbi protiv SMA.

On ističe da je postojeći lek Zolgensma genetska terapija, odnosno deo genetskog materijala jednog za nas bezopasnog adeno virusa, koji kada se unese u humani genetski materijal treba da stimuliše ponovno stvaranje SMN proteina. Na sličan način funkcionišu i brojne vakcine protiv drugih bolesti koje se godinama upotrebljavju u medicini. Ipak, priprema takvog leka i sam proces davanja terapije je jako skup i iznosi 2,125 miliona američkih dolara po terapiji.

- Kao što sam već nagovestio, lekovi koje ćemo razvijati neće uticati na DNK već na proteine koji okružuju DNK bebe - objašnjava profesor Mladenović. - Nakon pregleda naučne literature, ustanovili smo da bi simptomi SMA mogli biti značajno, ako ne i u potpunosti ublaženi ako bi se aktivnost jednog epigenetskog proteina koji se naziva histon deacetilaza 4, skraćeno HDAC4, potpuno isključila. Naime, HDAC4 u mišićima stimuliše druge proteine da doprinose odumiranju mišića kod SMA. Upravo je način na koji bismo isključili aktivnost HDAC4 jedinstven u lečenju SMA i do sada nije testiran.

Projekat SMAIPROTACs razviće posebne lekove koristeći takozvanu PROTAC tehnologiju, koji će biti sposobni da lociraju protein HDAC4 u ćeliji i da ga jednostavno premeste u njene posebne delove, koji se nazivaju proteozomi, gde će se izvršiti narušavanje strukture HDAC4, a samim tim i aktivnosti. Nakon ciljane degradacije HDAC4, privremeno bi se (do biosinteze nove količine proteina) usporilo napredovanje SMA. Naši naučnici su mišljenja da bi PROTAC molekuli bili jako benefitni pre, tokom i nakon terapije sa lekom Zolgensma i da bi u mnogome ubrzali oporavak od SMA.

- Cilj je da primenom veštačke inteligencije na racionalan način razvijemo svega par PROTAC molekula koji će proći sve faze laboratorijskih i kliničkih ispitivanja i koristiti kao lekovi - navodi vođa tima. - Suština je da se racionalno koriste ekperimentalni resursi i razviju samo lekovi koji će imati realne izglede u borbi protiv SMA.

Inovativni lekovi biće znatno jeftiniji od leka Zolgensma, pre svega jer se radi o molekulima čija će hemijska sinteza i farmakološka evaluacija biti relativno jeftina i dostupna.

- Put do zvanične registracije naših inovativnih lekova i odobravanja za upotrebu kod dece najmanjeg uzrasta biće dug i meriće se godinama, jer će obuhvatiti četiri faze kliničkih ispitivanja koje prolazi svaki lek - kaže profersor Mladenović. - Ipak, PROTAC lekovi proistekli iz projekta SMAIPROTACs koji budu odobreni za upotrebu kod odojčadi moći će da se apliciraju od najranijeg uzrasta nakon dijagnostikovanja SMA jer biosinteza enzima HDAC4 započinje još u zadnjem trimestru trudnoće. Samim tim, čim se dijagnostikuje SMA, moći ćemo da smanjimo nivo HDAC4 proteina u telu deteta.

Potencijalni lekovi biće testirani na više nivoa. Najvažniji korak procene u toku trajanja projekta SMAIPROTACs podrazumeva da se na pacovima izazove SMA i da se nakon toga PROTAC molekuli testiraju da li sprečavaju odumiranje nerava i mišića kod pacova.

- Ispitivanja na laboratorijskim pacovima daće jasne smernice koji će lekovi biti upućeni u dalje procese predkliničkih i kliničkih ispitivanja jer su u pitanju model organizmi koji su genetički slični čoveku - navodi dr Mladenović. - Primenjivaćemo standarne procedure rada sa eksperimentalnim životinjama za koje smo dobili sve neophodne etičke dozvole. Istraživanja na laboratorijskim pacovima biće i kruna našeg projekta. Svaka dalja klinička istraživanja biće u saglasnosti sa zainteresovanim farmaceutskim kompanijama.

Tim koji pobeđuje

Pored profesora Mladenovića, rukovodioca projekta u timu su dr Nevena Tomašević, takođe sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, nadležna za istraživanja na nivou epigenetskih proteina, dr Sanja Matić sa Instituta za informacione tehnologije Univerziteta u Kragujevcu, ekspert u oblasti genotoksikologije i imunobiologije, koja će sprovesti imunološka i istraživanja na eskperimentalnim životinjama. Takođe, deo ekipe su i dr Vladimir Savić i njegov tim sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji čine dr Milena Simić, dr Gordana Tasić i dr Predrag Jovanović, eksperti u oblasti organske sinteze koji će i sintetisati dizajniranje lekove.

Profesor Mladenović sa saradnicima zahvaljuje se Vladi Republike Srbije i Udruženju za retke bolesti na naporima koje ulažu da se SMA blagovremeno dijagnostikuje i da se svakom obolelom detetu finansira lečenje, kao i Fondu za nauku koji je prepoznao i finansijski podržao napore naučnika u razvoju novih lekova protiv SMA.

(Kurir.rs/Novosti/Preneo: Đ. M.)

Bonus video: