ŠTA TREBA PROMENITI U ŠKOLAMA KAKO SE NE BI PONOVIO "RIBNIKAR": Nastavnica predložila 10 mera kako bi škole bile BEZBEDNIJE!

Nakon tragičnog incidenta u "Ribnikaru" 3. maja 2023. godine, koji je potresao Srbiju i svet, pitanje bezbednosti u školama postalo je centralna tema razgovora. O tome se priča i posle skoro godinu dana od ove tragedije, te se postavlja pitanje - da li mere koje su trenutno na snazi zaista štite decu ili stvaraju samo privid sigurnosti.

1. Detektori metala

Iako, kako kažu iz policije, skupi, ulaganje države u detektore metala može biti ključno za otkrivanje oružja pre nego što uđe ili na samom ulazu u školu. Treba razmotriti i mogućnost zajedničkog finansiranja ovih detektora;

2. Video nadzor i sigurnosne kamere

Postavljanje kamera na ključnim mestima u školama može biti veoma korisno kako bi se pratila aktivnost dece i reagovalo na bilo kakve sumnjive situacije;

3. Školski policajci sa proaktivnim pristupom

Potrebno je ohrabrivati policajce da aktivno sarađuju sa đacima, gradeći poverenje i stvarajući atmosferu u kojoj se bezbednost ceni;

4. Povećanje svesti o mentalnom zdravlju

Različiti programi koji podstiču praćenje mentalnog zdravlja učenika može pomoći u prepoznavanju potencijalnih problema i sprečavanju nasilja;

5. Visoko tehnološka inovacija

Razvijanje tehnoloških rešenja poput softvera za praćenje onlajn aktivnosti učenika može pomoći da se identifikuju potencijalni problemi pre nego što eskaliraju;

6. Edukacija za nastavno osoblje i roditelje

Pružanje dodatnih obuka o prepoznavanju znakova potencijalnih problema i pravilnom postupanju u kriznim situacijama takođe može biti značajno;

7. Razvoj školskih programa za rešavanje konflikata

Implementacija programa koji podstiču konstruktivni dijalog i rešavanje sukoba mogu prevenirati nasilje medu učenicima. Ovo se može realizovati i putem predavanja Ministarstva unutrašnjih poslova koja bi se održavala u školama;

8. Razvoj sigurnosnih procedura

U vezi sa prethodnim predlogom, škola i MUP mogu kroz razlicite projekte definisati i jasne procedure i prakse u slucaju incidenta, za učenike i osoblje;

9. Saradnja sa lokalnom zajednicom

Uključivanje lokalne zajednice u proces očuvanja bezbednosti u školama predstavlja važnu komponentu sistema prevencije. Lokalna podrška doprinosi stvaranju sigurnijeg okruženja za decu zajedničkim pristupom rešavanju problema. Lokalne vlasti mogu pomoći u pružanju resursa školama, dok građanski angažman takođe igra vitalnu ulogu;

10. Jačanje pravne odgovornosti

Postavljanje jasnih pravnih okvira koji će utvrditi odgovornost za nesavesno postupanje u vezi sa bezbednošću dece u školi veoma je značajno;

Tatjana Jovanović, master profesor srpskog jezika i književnosti u tekstu "Kad bi nastavnike pitali: 10 predloga nastavnice kako škole učiniti bezbednim" kaže i da aktivno angažovanje roditelja, koji su prvi čuvari svoje dece, igra presudnu ulogu u ovom procesu:

- Kućni odgoj, kao osnovna karika u lancu bezbednosti, oblikuje vrednosti i odgovornosti koje će deca nositi sa sobom zauvek. Sem toga, edukacija roditelja o prepoznavanju znakova nasilja, te podsticanje otvorenog dijaloga sa decom, predstavlja temelj za formiranje svesti o bezbednosti. U borbi za bezbednost u školama, ne smemo zaboraviti da je svaki korak ka preventivi vredan truda. Sistemski pristup, u kombinaciji sa aktivnim učešćem svih relevantnih aktera, obezbediće okolinu u kojoj će svako dete imati priliku da živi i raste bez straha od nasilja. Bezbednost dece ne sme biti kompromis. Mada smo suočeni sa izazovima, treba zajednički da se radi na stvaranju okoline u kojoj će se svako dete osećati sigurno i zaštićeno. Kroz zajednički trud, možemo stvoriti okolinu u kojoj su deca podržana, čime se gradi osnova za zdravo učenje i razvoj.