EVO KAKVE SU HLEBOVI PEKLI I JELI U DOBA NEMANJIĆA: Za vladara od belog brašna, a sirotinja jela ono što je sad NA CENI! (FOTO)

Freske zadužbina Nemanjića remek su dela srednjovekovne umetnosti i još živo svedočanstvo srpskog postojanja i istorije. Ali nam pričaju i nepoznate priče o ni manje, ni više nego hlebu! Istom onom koji je svaki dan pored nas i na koji i ne obraćamo pažnju. A i u srednjem veku bio je i simbol statusa, ali i i humanosti.

Prva poznata pekara u Srbiji bila je na Novom Brdu - Jasina pekara. Tu je mogao da se kupi hleb, pita sa sirom i neka vrsta današnjeg dvopeka, koji je bio hrana za monahe, putnike i vojnike. Da se ne bi pokvario dva puta se pekao u rerni.

- Najplemenitije vezano za hlep je davanje, vodilo se računa da niko ne ostane bez hrane. I zato u našim crkvama i manastirima, čak i u samim poveljama vladara koji su ih podizali, piše da se za dane velikih crkvenih praznika, za slavu, daje ubogima hleb i vino. Hleb je osnovna hrana, dok se smatralo da vino štiti od tifusa. Najlepši natpis koji govori o tom davanju je onaj iznad vrata Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koju sazida kralj Milutin, i govori da se sirotinji daje hleb. To je tzv. deljenje na vratima, na dva meseca daje se po četiri kabla brašna, dva čabra vina i pola kabla soli - navela je Lukić Cvetić, koja je predavanje organizovala sa ćerkom Lidijom Cvetić, teoretičarkom umetnosti i medija.

Ređaju se potom slike čuvenih fresaka iz manastira. Govore i o hlebu. Na kompoziciji "Izgnanstvo iz raja" u Gračanici su Adam i Eva.

- Isterani su iz raja, te Adam proizvodi hranu, kopa, a Eva rađa decu u bolovima, sedi kraj kolevke i prede. Pored nje je crni, okrugli hleb - pokazuje Marina Lukić Svetić, koja drži simpatični Muzej slatka u Kući Cvetića u Kraljevu.

Slajd ide na još jednu fresku iz iste zadužbine kralja Milutina - Svetog Ilije u pećini koga hrani gavran, naravno hlebom. Ali najlepši Svet Ilija, kako pokazuje, je iz manastira Morače, u čijem je oltarskom delu:

- Gavran mu donosi tanak hleb, a Svet Ilija zamišljen gleda u daljinu. Ovu fresku je Pikaso svrstao u najbolja svetska slikarska ostvarenja.

Još jedna kompozicija iz svetinje koju podiže kralj Milutin - Kraljeva crkva u Studenici i "Vavedenje Bogorodice".

- U uglu je mala Bogorodica, sedi na prestolu. Nije jela nikakvu drugu hranu, osim te male prosfore (okrugli kvasni hleb za liturgiju, prim. nov.) koju joj anđeo donosi. A na ulazu u Sopoćane je kompozicija iz vremena cara Dušana, Isus Hristos je sa siromašnima, gde se iako je jako oštećena vidi Hristovo milosrđe, hrani sav taj narod. "Žrtva Avramova" je u Dragutinovoj kapeli u Đurđevim stupovima. Tri anđela se pojavljuju kod Sare i Avrama. On kolje tele i kaže Sare da umesi hleb od najbeljeg brašna, a ona pravi lepinju, koju je isekla na četvrtke, kakve su i na kompoziciji iz Prohora Pčinjskog - govori Marina.

Jedna od najraskošnijih scena svadbe u Kani je iz manastira Kalinića, iz 1413.

- O njoj je puno pisano, ali niko nije zapazio hlebove, koji su zapravo venčići od testa. Tri venčića, kod nas simbol svetog trojstva. Ipak, nalepša svadba u Kani je u Solunu, u zadužbini kralja Milutina - Crkvi Svetog Nikole Orfanskog, koju su oslikali srpski kaluđeri. Ispred ovih mladenaca su tri peciva sa krstom u sredini. Kralj Milutin sagradio je crkvu baš u kvartu gde su se nalazila siročad, da ih pomogne i hrani. Milutinova zadužbina je i Staro Nagoričino, gde je još jedna svadba u Kani iz 1316. Tu su rotkve, paškanat..., a hleb je izdeljen na kriške. Zanimljivo je da je hleb služio i kao pribor. Oni ga, kao što se vidi na fresci, umaču - pokazuje istoričarka umetnosti, pa veli:

- U srednjem veku je bio i fantastičan običaj - čovek nije mogao da jede sam, posebno ne hleb! Takav je smatran bezbožnikom.

U doba despota Stefana Lazarevića slikalo se kako je i zaista bilo na tim carskim trpezama, te na freskama u zadužbini mu Manasiji je raskošna gozba, sa posuđem, svećnjacima, čačkalicama i malim zakrštenim hlebovima.

- Još od doba Rima vodilo se računa o kvalitetu hleba, strogo je kažnjavan pesak, kamenje i svaka nečistoća u njemu. I zakon despota Stefana Lazarevića o rudnicima regulisao je i pitanje hleba i pekara, koje vrlo ozbiljno kažnjavao - navela je, pa dodala:

- U srednjem veku je postojalo i zanimanje veliki hlebar. Taj je u palati jako vodio računa gde se skladišti žito, kakav je kvalitet brašna, da ima dovoljno hleba. Za kneza Lazara znamo da je bio stavilac, u vreme cara Dušana bio je zadužen za hranu.

Na kompoziciji u Bogorodici Ljeviškoj je hleb izdeljen na četvrtke, okrugao i zakršten, kakav je najčešće na freskama, ali Crkva Svetih apostola u Pećkoj patrijaršiji ima "Tajnu večeru" na kojoj se između svakog apostola nalazi po jedna veknica. Tu su prvi put prikazani hlebovi kao veknice.

Svi ti oblici su zadržani do danas - okrugli, veknice, kajzerice, zakršteni... U Srbiji srednjeg veka gajeni pšenica, ječam, raž, ovas, sijerak i spelta, te je Marina sve to spojila, i bi raznovrsnih, ukusnih hlebova ko u doba Nemanjića....