DIJALIZA JE SUROVA, ŽIVOT NIJE NIMALO LAK, A IMAM TROJE MALE DECE: Nedeljko čeka bubreg, ODMAH POGLEDAJTE OVO ZA SVOJE DOBRO!

Dijaliza je jako surova, život na njoj nije nimalo lak. Mašina obavlja funkciju naših bubrega, izvlači krv iz organizma i vraća je četiri sata. Tri puta nedeljno, po četiri sata, i posle svake te dijalize bukvalno dođem kući i legnem.A oženjen sam, imam troje male dece o kojima treba brinuti.

Nedeljko je na hemodijalizi već četvrtu godinu i među je 5.000 pacijenata koji su u životu zahvaljujući mašini koja menja bubreg. Da bi sprečili ili bar na vreme lečili hroničnu bolest bubrega (HBB), koja je neizlečiva i karakteriše je progresivni pad bubrežne funkcije, a koju u Srbiji ima oko 700.000 ljudi, udruženje je sačinilo brošuru kao prvu informaciju o ovom oboljenju, simptomima, ali i prevenciji istog, koju u galeriji objavljujemo.

- Nažalost, pacijenata koji čekaju transplantaciju je sve više, a najviše onih koji sa hroničnim bubrežnim bolestima. Svetski dan bubrega obeležavamo stavljanjem akcenta na prevenciju bolesti bubrega i zato smo sa nefrolozima sa VMA i UKCS napravili brošuru za pacijente koji se susreću sa jednom od hroničnih bolesti bubrega, kao i prvi put sa dijalizom. Ovde mogu da nađu sve prve, najneophodnije informacije koje će ih dovesti do lekara sekundarne ili tercijalne zdravstvene zaštite. Sve zdravstvene ustanove koje žele da dobiju brošuru mogu da nas kontaktiraju, a od sutra će biti i na sajtu udruženja - rekao je Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život" na konferenciji za novinare u Pres centru UNS u Beogradu.

Da u svetu oko 850 miliona ljudi ima neki stepen bubrežne bolesti, što dobija epidemisjke razmere, istakao je nefrolog pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, dodajući da je u 2019. od te bolesti umrlo oko tri miliona ljudi.

- Pokazalo se da su bubrežne bolesti povezane sa kardiovaskularnim rizikom i, nažalost, naši pacijenti umiru u ranim fazama bubrežne slabosti zbog kardiovaskularnih bolesti. Čitav taj kardiorenalni sindrom je nešto s čim treba da se borimo. Ali, problem je što bubrezi do dosta odmaklog stanja bolesti ne daju neke posebne simptome i zato su preventivne mere, odnosno identifikacija tih pacijenata neverovatno važne - naglasio je dr Vavić, koji je jedan od autora brošure i dodao:

- Brošura je izvanredan doprinos, jako dobra stvar, ljudi mogu da dobiju odgovore na početna pitanja. Naravno, ne mogu na sva i nije ni cilj da se ide u veliku dubinu, to se priča sa svojim lekarom. Jako je važno da je brošura napisana tačno, finim, prikladnim stilom, da je nađen balans između stručnosti i popularnog pisanja.

Najmanje svaki deseti odrastao čovek u celom svetu ima neki stadijum hronične bolesti bubrega, istakla je nefrolog, asist. dr Milica Kravljača s Klinika za nefrologiju UKCS, te je zato akcenat na primarnoj zdravstvenoj zaštiti da bi identifikovali bolesnike u što ranijim stadijumima HBB.

- Hronična bolest bubrega u prvim stadijumima praktično nema simptome, a kada se otkriju, nema mnogo toga što možemo da učinimo, soim da ponudimo samo zamenu bubrežne funkcije. I zato naš posao jeste i mora da bude rad na prevenciji i što ranijem otkrivanju ove bolesti. A kako znamo da su dva najvažnija razloga hronične bolesti bubrega u celom svetu, pa i kod nas, povišeni krvni pritisak (arterijska hipertenzija) i dijabetes, to su dve najvažnije populacije bolesnika koji moraju biti na skriningu za HBB. U svim centrima primarne zdravstvene zaštite apsolutno je moguće otkriti HBB u ranim fazama. Svuda pacijenti mogu uraditi analizu krvi, proveriti kreatinin kao najčešći marker bubrežne funkcije koji koristimo. A moguće je i uraditi jednostavan, dostupan i jeftin pregled urina, gde možemo detektovati proteine, albumin i u najranijim stadijumima otkriti HBB. Što ranije otkrijemo, veće su šanse da se uspešno s njom izborimo - navela je dr Kravljača i dodala da su u brošuri pisali i algoritam ispitivanja bubrežne funkcije, odnosno ranog otkrivanja HBB, koji može i treba da se sprovede u svakom domu zdravlja.

Bonus video: