"BILA JE LEPA, IMALA JE PLAVE OČI, REKLA JE: Plašila sam se da ih ne ISKOPAJU"! Dr Krstić o strahotama Srpkinja silovanih u ratu

O zločinima nad Srbima retko se govori i njihove nedaće u ratu na prostoru bivše Jugoslavije pokušavaju upotno da se marginalizuju. Muslimanski i hrvatski zločinci su najstrašnije zlostavljali i unakažavali žrtve, da mnoge rodbina nije mogla da prepozna pri identifikaciji.

Nijedna nije htjela da zadrži dete, jer je nastalo silovanjem - pa su ta djeca slata u Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici, u Beogradu. Od šestoro rođenih, jedno je umrlo, za jedno se javila porodica majke da ga primi, dok je preostalo četvoro otišlo na usvajanje.

Sve silovane Srpkinje koje su trudne dolazile u GAK lečene su u Psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarević" u Beogradu, a u jednom od psihijatrijskih nalaza od 21. novembra 1992. godine navedeno je:

- Od euforije do utučenosti. Plače. Govori: "Dete ne mogu da vidim, to ne mogu da podnesem, to me podseća na sve što sam preživela".

Dr Krstić je Srni ispričao da si bile mlade, a jedna je bila iz mešovitog braka, brat joj bio u Vojsci Republike Srpske.

- Mnogo su propatile, ispričale su potresne priče, sve su obrađene psihijatrijski. Veliki problem je bio šta s njima posle. Jednu smo držali u bolnici i više od mesec dana nakon što se porodila. Za svoje dete nikada nije rekla "moje dete", nego "ono".

- Ona je ostala u kontaktu sa socijalnim radnikom. Zasnovala je porodicu, dobila dete. Za ostale žrtve silovanja ne znamo šta je sa njima bilo - ispričao je svojevremeno dr Krstić.

Govorio je i o dolasku u GAK, u septembru 1992. godine, prve žrtve silovanja, jedne medicinske sestre iz Brčkog, koja je prvo bila silovana u hrvatskim logorima, a onda prebačena u BiH, ponovo u logor, gde je njena golgota nastavljena.

- Bila je veoma lepa, imala je velike plave oči. Rekla mi je da se plašila da joj ih ne iskopaju.