SESTRE SPAVALE NA ZEMLJI SA OVCAMA, A DEKA JEO BRAŠNO I VODU! Svedočenje humanitarne radnice o POTRESNIM ljudskim pričama (VIDEO)
Nekada u najtežim životnim okolnostima stasavaju najbolji karakteri i ljudi velikog srca. Jednom je i ona bila odbačeno dete zbog problema sa kojim je rođena.
Noseći svoje traume donela je odluku da bar malo smanji bol, ne samo dece koja rastu u teškim uslovima, već i odraslih ljudi.
Sa nepunih 18 godina, počela je da odvaja od užine, zatim od stipendije kako bi pomagala drugima. Gošća "Crne hronike" Tamara Misirlić danas ima svoju humanitarnu organizaciju i do sada je pomogla preko 190 porodica širom Srbije.
Misirlić je prvo objasnila kakav problem ima, kao i neprijatnosti sa kojima se suočavala kao devojčica.
- Rođena sam sa po šest prstiju na rukama i nogama, bilo je vidljivo, ali i teško jer me je bolelo dok sam nosila patike, tako da sam većinu vremena provodila u papučama. Doživljavala sam veliku neprijatnost kada neko dete stane pored mene i pita me zašto imam šest prstiju. Neprijatno je bilo i na turnirima, jer smo morali da budemo bosi - rekla je Misirlić i dodala:
- Vidim da mi ostala deca gledaju prste, prebrojavaju ih više puta. Takođe, tu su bili stariji ljudi, sudije i treneri, a ja sam samo bila nemoćna devojčica koja je stajala i trudila se da to sakrije. Skupljala sam noge, ali se uvek videlo. Borila sam se, danas mi nije jasno kako sam se izborila sa tim i da godinama idem po turnirima, ali ipak mislim da je to bila Božija volja, on je učinio da to prebrodim. Sada sam trener i decu vodim pravim putem, učim ih pravim stvarima.
Potom je ispričala kako je došla dna ideje da odvaja od stipendije na fakultetu i od užine kako bi pomagala drugima.
- Imala sam 16 godina kada sam pročitala priču o devojčici koja je živela u porušenoj kući, a kada sam videla njenu sliku, osetila sam neku bol. To ni danas ne umem da objasnim. Danima sam razmišljala o tome. Ona je živela na sat vremena od mene, pa sam došla na ideju da od svoje stipendije i od novca koji su mi roditelji slali, kupim toj devojci nešto što bi je obradovalo. Pitala sam roditelje da li bi me odvezli do nje jer hoću da joj pomognem i oni su pristali. I dan danas mi je porodica najveća podrška. Tada svakako nisam imala u planu da se bavim humanitarnim radom niti da ću osnovati fondaciju, ali nakon te priče, ja sam aktivno počela da se zanimam za to. Potom je usledila i druga akcija, gradili smo kuću jednom deki, a ja sam imala 17 godina. Tada sam izgradila prvu kuću.
- On mi prvo nije verovao, video je mene kako mu govorim da će dobiti novu kuću, samo me je bledo gledao, došlo neko dete da mu gradi kuću. To sam odmah primetila, ali nisam se ljutila, imao je puno pravo da tako misli. Bilo je jako teško, imali smo svega 1.000 evra, što je gotovo ništa za izgradnju kuće, a ceo proces je trajao šest meseci. Pravila sam kolače, prodavala ih, ljude sam uključivala raznim apelima, u školi, na kraju se javila divna jedna žena koja mi i dan danas pomaže, i tada je pomogla da deki izgradimo kuću. On i dan danas tamo živi srećan i zdrav, a ja ga obilazim kada god mogu.
S obzirom na to da je u različitim segmentima pomogla više od 190 porodica, Tamara je otkrila koja priča od tih je najpotresnija:
- Mnogo ih je, ali nedavno sam imala dve priče koje su me baš potresle. To su deka Mile, on je živeo sa miševima, zmijama, zaista u strašnim uslovima, a jeo je brašno i vodu. Ta njegova rečenica je baš potresla Srbiju, mi smo veoma brzo uspeli da završimo njegov dom, bio je i na lečenju, pa je dobro sada. Baš je pre par dana bilo njegovo useljenje. Doduše, nedavno je bila još jedna priča o sestrama Dimitrov iz Dimitrovgrada, a ono sam prvi put videla, žene su spavale sa ovcama u istoj prostoriji. Nemaju ni krevete, spavaju na zemlji, ispod njih je slama, čak imaju i pse u toj prostoriji. Pitala sam ih zašto tako, a one su rekle da im je žao da puste životinje da kisnu, a da je to jedina prostorija u kući koja može da zakloni od padavina. I kada kuvaju hranu, kuvaju i za njih i za životinje, tako da jedu isto. Zaista potresno, ali sigurna sam da će i to biti jedna lepa priča na kraju. Dva dana je prošlo, a već imamo u planu da im izgradimo montažnu kuću sa svim uslovima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega