IVANKA JE RATNE 1993. U SARAJEVU U RUŠEVINAMA VIDELA SMOTULJAK Pošla po vodu, pa zanemela: Razgrnula ćebe, a unutra CEDULJA

Te ratne 1993. u Sarajevu Ivanka je pošla na izvor po vodu kad ga je videla u ruševinama... Do izvora se prilično pešačilo, cela dva kanistera vode prosula je putem, a nešto ju je, kako je pričala dok je bila živa, jednostavno vuklo na to mesto...

- Ja sam odnela cedulju u krim-službu i dan-danas tamo ta cedulja stoji, na Ilidži. Sutradan došla i socijalna, donela mu paketić, napravila ugovor da dete ostane tu, i dan-danas je tu kod mene i ne razlikujem ga od svoje dece - govorila je u kameru Ivanka, koja je kada ga je našla bila majka dve ćerke i sina koja je godinama kasnije od njih dočekala i unučiće. Tog dana, i ne znajući šta joj je sudbina namenila, postala je i Elvisova mama.

- Išla sam na vodu, prosula dva kanistera jer me je nešto vuklo tamo, a granata je pala na samo 5-6 metara od njega...

Uzela ga je, odnela kući, a onda je njen sin Goran nekako saznao da je našla bebu...

- Odmah je došao moj sin, pa odleteo na bicikli dole u komšiluk da mu daju litar mleka, došle komšije, donele neke haljinice da ga preobučemo... Prvo smo ga ćerka i ja nosile od zgrade do zgrade, da nije nečiji, ali nije bio, a onda smo ga odnele u policiju... Posle je došao policajac, doneo nekakve štramplice iz doma za decu - seća se Ivanka.

Rekonstrukcija događaja

Kako je Ivanka saznala kako se zove i ko je on

- "Majka umrla, otac pobegao, moli se ko nađe ovo dijete da ga preda policiji, da mu se nađe otac" - tako je pisalo na cedulji, govorila je tada Ivanka prisećajući se skoro sa suzama u očima i dodajući da je na drugom listu papira pisalo kako se zove i kad je rođen - 9. januara 1992. u Čapljini.

Njeno troje dece odmah ga je zavolelo ko svog, a sin Goran joj je rekao: Majko, ne daj ga.

- Ćerku moju kad je video na prozoru odmah je pozvao mama, valjda mu sličila na majku - sećala se Ivanka.

Kako je govorio mali-veliki Elvis

Elvis, četvrto dete pokojne Ivanke, danas je čovek od tridesetak a kada je ovaj razgovor sniman Elvis je već bio momčić, srećan, voljen i s ljubavlju odgajen u porodici za koju nije mogao ni da sanja da će se u njoj naći.

Šta se i kako dogodilo, ispričali su mu, veli, kad je porastao - da su ga našli u ratu, da je ostao bez roditelja a potom je gotovo kroz suze ispričao da je mama Ivanka za njega svake nedelje išla da daje krv ne bi li zauzvrat dobila malo mleka i hrane za bebe.

- Ja sam njemu rekla kad je imao osam godina, morala sam mu reći, svašta je svet o njemu govorio jer je usvojen... Kad su pošli na more, samo me pitao zašto me je ostavila pa sam mu rekla da nije imala čime da ga hrani - prisećala se Ivanka za života, koja ga nikad nije razlikovala od svoje dece.

Mnogi su je i tada i kasnije pitali bi li učinila isto, govorila je da bi uvek spasla i uzela samo da je zdrava. Tad je bila i mlađa pa je sve to mogla da radi jer joj ništa za svoje nikad nije bilo teško.

Ivankin pokojni muž Nedeljko poginuo je od granate nekoliko meseci pre nego što je našla Elvisa.

Ivanka je pričala da je Elvis bio nestašan kao dete i da ga mnogi nisu voleli jer je bio usvojen.

- Ali on je moje dete i nikome ga ne dam. Slavili smo mu rođendane, išla sam s njim na folklor, završavala s njim i osnovnu i srednju školu. Sve sam uradila da ga usrećim. Pored moje troje rođene dece Elvis ima posebno mesto u mom srcu - izjavljivala je Ivanka, majka Gorana, Zvjezdane i Sretenke i najmlađeg Elvisa.

- Šta je on preživeo, dobro je i normalan, a i ja s njim, govorila je Ivanka Šućur u jednoj od ispovesti pred TV kamerama.

Pre smrti sam svojoj majci obećala...

- Pre smrti sam svojoj majci obećala da Elvisa nikad nećemo ostaviti, kroz suze je govorila i Sretenka, Ivankina ćerka posle njene smrti.

Elvis je godinama kasnije saznao da od oca ima i braću s kojima je stupio u kontakt i s jednim od njih je u dobrim odnosima. Naknadno je saznao i da ima još jednog polubrata u Nemačkoj. Ali Ivankinu porodicu nikad nije napuštao jer je su to njegovi.

Kurir.rs/Youtube/SĐP