SRBI POGODILI JEDNOG "NEVIDLJIVOG", A ŠTA JE SA JOŠ 2? Šta se tačno dogodilo 30. aprila 1999 ? Za Amere, ovo su samo MITOVI

Kao što je već poznato, dana 27. marta, pre tačno 25 godina tokom NATO agresije na SRJ, zabeleženo je prvo i jedino obaranje "stelt" bombardera F-117A "noćni jastreb" američkog ratnog vazduhoplovstva.

Međutim, javnosti je manje poznata informacija da su tokom bombardovanja naše zemlje, raketašni RViPVO Vojske Jugoslavije pogodili i oštetili, ali nažalost ne i oborili, još dva "nevidljiva" američka bombardera.

O ovim događajima postoje brojni izvori, što domaći, što zapadni, a interesantno je da je zbog prvobitne neodređenosti u pitanju datuma zbivanja, često dolazilo do mešanja drugog i trećeg slučaja pogotka "nevdiljivih".

Šta se dogodilo 30. aprila 1999. godine? U ranim jutarnjim časovima, tog 30. aprila, 3. raketni divizion iz sastava 250. raketne brigade za PVD sa svojim sistemom S-125 "neva", nalazio se na položaju u rejonu sela Petrovčić, opština Surčin, a komandant smene i rukovalac gađanja bio je major Boško Dotlić, koji je učestvovao i u uništavanju jedinog F-16 oborenog tokom NATO agresije na SRJ, piše RT Balkan.

Oko 2.46 na osmatračkom radaru uočen je cilj na azimutu 60 i na oko 17 km udaljenosti, zbog čega je naređeno zračenje nišanskim radarom koji je uspešno uhvatio cilj i potom je lansirano dve rakete. Kao i u slučaju od 27. marta jedna od raketa nije zahvatila cilj i putanjom kosog hica je proletela pored njega, dok je druga pogodila cilj na azimutu 53 i udaljenosti od 12 km. Posada PVO je odmah isključila antene i nije ispratila šta se sa ciljem dogodilo, a očekivali su da će nakon eksplozije u vazduhu uskoro čuti kako je pogođena letelica, za koju verovatno nisu znali da je F-117A, pala. Umesto toga, čuli su drugu eksploziju izazvanu protivradarskom raketom AGM-88 HARM na obronku sela Petrovčić, koja je najverovatnije pogodila jedan od imitatora radarskog zračenja.

Sve ovo kao i činjenicu da se zaista radi od o "noćnom jastrebu", potvrdio je krajem 2020. godine penzionisani pilot američkog ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Čarli "Tuna" Hejnlajn, tokom gostovanja u podkastu "Afterbrn", gde je opisao kako je došlo do pogotka još jednog "nevidljivog".

"Tuna" je te 1999. godine bio raspoređen u nemačkoj avio bazi Špandalem, u sastavu 9. lovačke eskadrile "Leteći vitezovi", odakle su F-117A poletali ka SRJ. Njihove misije trajale su oko šest sati - dva sata leta do tankera za dopunu goriva iznad Mađarske, nakon čega bi usledilo precizno dejstvo po komunikacionim sredstvima, mostovima, fabrikama, postrojenjima i rafinerijama koje je trajalo 30 do 45 minuta, a potom vraćanje u bazu uz još jednu dopunu goriva.

Tokom jedne od misija, koja se prema njegovim rečima dogodila "nakon obaranja prvog 'nevidljivog'", Hejnlajn je leteo paralelnim putanjama na oko 16 km udaljenosti u paru sa još jednim F-117A, pod pratnjom aviona F-16CJ i EA-6B "prauler" opremljenih za misije SEAD (Suppression of Enemy Air Defense).

Dok su prolazili kroz vazdušni prostor iznad zapadnih obronaka Beograda i kretali se ka severu SRJ, jedan od pilota F-16 idao je upozorenje da je došlo do lansiranja rakete PVO, a u tom trenutku Hejnlajn je vršio dejstvo po zadatom cilju. Američki pilot je tada pogledao u desnu stranu i video raketu koja se približava njegovom paru, a potom i još jedno lansiranje sa kopna.

Kako se približavao svojoj meti, jedna od raketa je eksplodirala u blizini njegovog para, a druga je nastavila da leti putanjom kosog hica, međutim on nije bio siguran da li je avion njegovog kolege pogođen. Po obavljanju dejstva, Hejnlajn se uputio u ka Mađarskoj radi dopune goriva gde je trebalo da se sastane sa svojim parom, međutim bio je prinuđen da sa KC-135 "stratotankerom" sačeka drugi F-117A koji se pojavio tek nakon nekog vremena.

Hejnlajn je primetio i da avion njegovog para "nije bio u dobrom stanju" i da se ubrzo nakon priključivanja na sondu za dopunu goriva otkačio jer nije mogao da postigne brzinu tankera. Stoga su Hejnlajn i KC-135 morali da uspore, pa je njegov kolega uspeo ponovo da se zakači i dopuni gorivo, posle čega su se vratili u Špandalem, a "Tuna" je dobio odlikovanje "Distinguished Flying Cross" jer je doprineo spasavanju svog para.

Priču o pogotku "nevidljivog" 30. aprila, potvrdio je i Slaviša Golubović, pukovnik artiljerijsko-raketnih jedinica PVO u penziji, autor knjige "Pad noćnog sokola" i komandir baterije za vođenje raketa 3. raketnog diviziona PVO, za kog Hejnlajnovo svedočenje nije bilo nikakvo iznenađenje.

Prema njegovim rečima, Hejnlajn je poleteo u misiju malo pre ponoći 29. aprila, a u vazdušni prostor SRJ je ušao u 2.15 ujutru 30. aprila, nakon prve dopune goriva u letu iznad Mađarske. Zadatak je bio dejstvo po telekomunikacionom objektu u širem rejonu Fruške Gore, a cilju je prilazio sa jugoistočne strane, dakle iz pravca Beograda.

Golubović je dalje potvrdio da je Hejnlajn ušao u zonu uništenja 3. raketnog diviziona koji se nalazio u rejonu sela Petrovčić u 2.46 časova, kao i da su lansirane dve rakete - "Jagodinka" i "Slavujka", od kojih je jedna pogodila F-117A. Uprkos oštećenjima avion je uspeo da se domogne baze u Špandalemu.

Kao i pukovnik naših oružanih snaga, pojedini zapadni izvori su još 1999. bili upoznati sa ovim slučajem. Tako su dnevne novine "AJC" iz Atlante 6. maja 1999. godine pisale o "oštećenju F-117A jugoslovenskom raketom zemlja-vazduh koje se dogodilo prošlog petka". Taj "prošli petak" bio je upravo 30. april, kada je pogođen Hejnlajnov par.

Kada je pogođen treći "stelt" bombarder? O trećem slučaju pogađanja i oštećenja F-117A nema toliko preciznih informacija, ali jedno je sigurno - jedan od "stelt" bombardera je pogođen tokom jedne od noći između 4. i 9. aprila 1999. godine. To zapravo znači da je hronološki gledano avion Hejlajnovog para treći, a ne drugi "nevidiljvi" koji je pogođen, dok je drugi oštećen nekoliko dana posle obaranja "noćnog jastreba" 27. marta 1999. godine.

Prvi izvor koji govori o ovom događaju sa početka aprila je knjiga bivšeg američkog pilota F-117A Vilijama B. O' Konora - "Stealth Fighter – A year in the life of an F-117 pilot" ("Stelt bombarder - Godina u životu pilota F-117"). U knjizi O' Konor opisuje da je drugi F-117A pogođen u krilo nekoliko noći nakon obaranja prvog "stelt" bombardera i navodi da je pilot drugog oštećenog aviona imao pozivni znak "Fleš".

On kasnije opisuje i povratak "stelt" bombardera u matičnu bazu Holoman u Nju Meksiku:

"Par dana kasnije, dočekali smo drugu grupu F-117 iz Nemačke. Ostalo je samo 10 aviona. Dva od ukupno 12 morali su da okončaju let i vrate se nazad u Špandalem zbog problema sa gorivom".

Stoga je gotovo sigurno da se radi o dve oštećene letelice, koje su tek kasnije uspele da dođu do SAD.

O'Konor dalje navodi kako je izgledao let nazad prema Holomanu: "Na oko dve trećine puta nazad, 'Flešov' avion koji je pretrpeo samo terensku popravku u Nemačkoj nakon što je prethodno oštećen, počeo je da ispušta gorivo iz levog krila". On dodaje i da je zbog toga oštećeni F-117A morao da se konstantno priključuje na sondu za dopunu goriva obližnjeg tankera, dok nije došao do obala Kanade.

Da se zaista radi o zasebnom avionu, potvrđuje i knjiga "Lockheed F-117 Nighthawk Stealth Fighter" ("Lokid F-117 stelt bomarder 'noćni jastreb'), autora Pola F. Krikmora u kojoj se navodi:

"Trećeg aprila 1999. godine, 13 aviona F-117 'noćni jastreb' iz 9. lovačke eskadrile pridružilo se operaciji 'Saveznička sila', kada su raspoređeni iz Holomana u Špandalem u Nemačkoj. Ispostavilo se da je avionu iz ove jedinice (moguće letelica sa oznakom 82-0818) oštećeo levo krilo dejstvom srpskog sitema PVO ili protivavionskog topa, u napadu između 4. i 9. aprila".

Krikmor piše i da je "šteta bila takva je pilot morao da obustavi misiju i skrene sa kursa", kao i da su "Lokid Martin" i Ratno Vazduhoplovstvo SAD odbili da komentarišu ovaj događaj.

Epilog i razbijanje mitova. Iako i dalje postoje određene nepoznanice vezane za otkrivanje i pogotke "stelt" aviona tokom NATO agresije, sa sigurnošću se može reći da je tokom 78 dana bombardovanja jedan F-117A oboren, dok su dva oštećena, od čega jedan teže zbog čega je kasnije izbačen i stroja, odnosno operativne upotrebe.

Potonja informacija potvrđena je u izveštaju bivšeg pukovnika američkog vazduhoplovstva Everesta E. Rićionija - "Description of our failing acquisition system as exemplified by the history, nature and analysis of the USAF F-22 Raptor program; A national tragedy – Military and Economy" (Opis našeg neuspešnog sistema nabavke s istorijskim primerima, priroda i analiza programa Ratnog vazduhoplovstva F-22 raptor; Nacionalna tragedija - vojska i ekonomija), napisanom 8. marta 2005. godine.

U pitanju je dokument upućen američkom Kongresu u kom Rićioni kiritikuje preskup i neisplativ program razvoja "stelt" lovca F-22, koji je treba da u potpunosti zameni F-15. On tu između ostalog navodi da je tokom napada na Srbiju, "jedan F-117 toliko oštećen da je jedva došao u matičnu bazu, odakle više nikad nije poleteo". Što se tiče bombardera kojim je komandovao par Hejlajna, pogođenog 30. aprila, njegova dalja sudbina nije poznata.

Ovi događaji, takođe razbijaju mitove da je jedini oboreni F-117A uništen samo zato što je noć 27. marta bila prvi i jedini put da "stelt" bombarderi nisu imali pratnju aviona za SEAD misije. Dodatno, nema sumnje da su iskustva iz NATO agresije doprinela povlačenju svih F-117 iz upotrebe 2005. godine.

Kurir/RT Balkan