ALBANCI SU ME UBADALI NOŽEM PO GLAVI I VRATU, PRSKAO SAM IH SVOJOM KRVLJU: Stravična ispovest Srbina koji je preživeo pogrom 1999.

Albanac je nožem počeo da me ubada po glavi i vratu. Krv je šiknula. Prskala je po zidovima. Uzeo sam tu krv i počeo da je prskam po njima dvojici. Taj mali sa plavim očima je bio skroz krvav. I oni sami su se uplašili i zbrisali.

- Život je bio težak. Bio je potpuno zadojen strahom i strah je vladao gotovo kod svih ljudi - ispričao je Smiljanić, a onda je usledio 17. mart.

Hiljade demonstranata se okupilo oko zgrade "Ju programa", a onda isti scenario kao i u drugim delovima Kosova - kamenovanje i paljenje, navodi se u dokumentarcu.

- Prvo su nastradili neki automobili, pa su onda bacani molotovljevi kokteli na same ulaze. I taj huk, taj huk mase, ta frekvencija nasilja je bila nekako sve jasnija. Sve jasnije je bilo da će u jednom trenutku svima nama da bude kraj, ukoliko neko ne dođe da nas spasi. Vreme je prolazilo, ali nikoga nije bilo. Zvali smo kosovsku policiju, ambasade u Beogradu, zvao se i KFOR. I niko ne dolazi... - ispričao je Smiljanić.

U toj nekoj jurnjavi, ispred njega, na trećem spratu pojavila su se dva Albanca. Jedan je, navodi, sigurno bio maloletan.

- Bio je jako nizak. Plave kose i plavih očiju. A drugi je bio crn i visok. Možda nekih 18-19 godina, ne više. Onaj nizak je izvadio nož i skočio mi na leđa i počeo nožem da me ubada po glavi i vratu - ispričao je.

Albanci su pobegli, uplašeni i zatečeni, nakon što ih je ovaj Srbin gađao svojom krvlju. Smiljanić je uzeo čaršaf i stavio na ranu.

- Čaršafi su krvavi i cela dnevna soba. Tu je bila ogromna lokva krvi. Nakon nekoliko sekundi shvatio sam da sam na ramenu nekog čoveka koji je u maskiranoj uniformi. Imao je pušku. Kada su me stavili u transporter, saznao sam da je taj čovek bio Irac. On i njegovi prijatelji su sigurno sebi stvorili mesto u raju - zaključio je on.

Agonija stanovnika "Ju programa", kako se navodi u dokumentarcu, trajala je satima. Evakuisani su nešto posle ponoći, u nekoliko navrata. Iza njih su ostali uništeni i demolirani stanovi, zapaljeni automobili.Izgoreo je i autobus kojim su deca iz ove zgrade odvožena u školu.

U njihovom spasavanju učestvovalo je sedam irskih vojnika i dva švedska oficira.

Inače, autorka dokumentarnog filma "Dosije Kosovo - Pogrom" je Slađana Zarić koja je, kako navodi RTS, predstavila događaje 17. marta 2004. kada je na Kosovu i Metohiji osam Srba ubijeno na kućnom pragu, oko 4.000 ljudi trajno raseljeno, 900 kuća i stanova razoreno, 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve oštećeno i uništeno, među kojima i 19 spomenika kulture prvoga reda.

U divljanju i teroru koji su se na Kosovu i Metohiji odvijali 17. i 18. marta, ukupno je povređeno 954 ljudi, 170 Srba je tada imalo teže povrede. Povređen je tokom tih događaja i 61 pripadnik Kfora i 65 međunarodnih policajaca. Etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet sela. Posle 17. marta, Srba više nema u Prištini, nema ih ni u Uroševcu, Gnjilanu, Đakovici...

(Kurir.rs/RTS Dosije Kosovo - Pogrom)

Bonus video: