PARTNERSTVO I PODRŠKA: Marina Ćosić - Borba sa strahovima i stvaranje sopstvenog puta

Zavirite u život glumice Marine Ćosić kroz složenu prizmu ženskog iskustva i otkrijte iskrenu priče o izazovima, trijumfima i neprikosnovenim snagama koje oblikuju svet jedne žene na sceni.

• Ali, postoje i one divne kolege, koje su spremne da podrže i da budu tu za vas kada ste najranjiviji. Imala sam i neprijatne situacije, ali to duboko uverenje da sve mogu, da meni niko ništa ne može, niko nikada nije mogao da me zaplaši da mi kaže: „Sada nećeš igrati“, rekla bih: “Pa, baš me briga, ne moram da se bavim glumom, sad ćeš ti da vidiš kako ću da napravim produkciju!“

Na pitanje: „Gde su žene marginalizovane?“, kaže:

• Imam problem sa feminizmom i pričom oko jednakosti. Mi ne možemo nikad biti jednaki. Mi rađamo, imamo mogućnost da stvorimo život, i normalno je da taj život bude više povezan sa nama nego sa drugim roditeljem, ali to ne znači da drugi roditelj ne treba da bude tu. Žene iz prošlosti su nama omogućile da to možemo da kažemo tako glasno.

Komentarišući medijsku prašinu koja se digla nakon što je snimila erotski triler „Troje“, Marina kaže da joj je to bila velika životna lekcija koja mi je pokazala da sam se udala za pravu osobu.

• Moj muž je jedan od retkih ljudi koji bi prihvatio da njegova žena takvo nešto radi. Mi smo 4 godine zajedno, imamo Sofiju od godinu i nešto dana i ja dolazim sa ponudom za film koje sve glumice u Srbiji odbijaju. Rekla sam mu da imam ponudu za fila sa škakljivom temom, i rekla sam da od 10 scena, želim da izbacim pet koje su tačno gde treba da budu, iza kojih mogu da stanem. On je rekao da bi bilo glupo da imam 50, 60 godina a da snimam takav film, ali da misli da je meni sa 26 godina trenutak da glumim u takvom filmu, sada ćeš najbolje da se osećaš po pitanju svog tela i najbolje ćeš moći da dočaraš. Realno, jedan takav film snimiš u životu, ali ne puno, jer onda ulaziš u takav fah i to je bez veze. Onda sam videla koliko je on zreo, koliko je siguran u naš odnos, koliko je pun poverenja, koliko je normalno biće. Zahvalna sa na podršci, jer mi je to mnogo značilo. Kad sam pogledala film nisam osetila neprijatnost, već ponos.

Ovo je ujedno priča i o borbi za balans između očekivanja društva i sopstvenog identiteta, o važnosti partnerstva i podrške u borbi protiv predrasuda, kao i o hrabrosti koja se rađa kroz ranjivost, dok se suočava sa strahovima i stvara sopstveni put ka svetlu reflektora. Za predrasude o ženama, Marina kaže da je frustriraju i to najviše kada je dobila ćerku.

• Zapitala sam se da li je moguće da mi toliko smetaju i povređuju me mišljenja nekih XY osoba sa Instagrama? Otišla sam da uradim nokte i povela dete na sat vremena, i dobila komentare, tipa, šta ćeš ti u salonu, sedi kući, šta će dete u salonu!? Meni je bilo potrebno da uradim nešto lepo za sebe, jer sve u toku dana radim za nju i za našu porodicu i počela sam da gubim sebe.

Marina kaže da inače voli da ugodi ljudima i da je sada naučila da to daje samo svojoj porodici i najbližima.

• Malo me to i umara. Granice najteže postavljam u tome da moja porodica bude namirena i zadovoljni i da ja preuzimam sav posao na sebe. Onda često vidim da tu neka mesta za kreativnost, nemam vremena da se posvetim svom glumačkom biću. Ne dozvoljavam sebi da budem prosečna ili na pola dobra, i onda tu najviše dozvoljavam poslu da pati.

Priznala je, kako kaže, za sebe jednu strašnu stvar – da muca.

• Glumica – muca i ima tremu od scene, od javnog nastupa! Ja sam ja i strašno se plašim da ne izgovorim nešto što će nekoga da povredi, i taj strah je stalno prisutan. Ne čitam komentare, ali sam ih prilično svesna da postoje. Ta strah je tu negde. Ponosna sam na sebe što se borim svaki dan sa svim tim i što sam naučila da pričam u kameru.

• Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer

Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do osme epizode podkasta Biti žena koja će biti dostupna od 19.00.

Promo