Nadajmo se da još nismo došli dotle da se zadužujemo kod zelenaša kako bismo platili račune.
Onaj za struju od narednog meseca mogao bi da bude veći jer prestaje da važi uredba Vlade kojom je svako ko je uštedeo struju mogao da računa na popust.
Ipak ostalo nam je dovoljno drugih bezizlaznih situacija u kojima je najlakše, ali verovatno ne i najmudrije da se za pomoć obratimo zelenašima.
Neki su na taj način možda rešili problem, ali kratkoročno. Nije mali broj onih koji u kandžama zelenaša ostaju do kraja života, ostaju bez imovine, neretka su i samoubistva dužnika. Međutim, dešava se i da dužnik uzme pravdu u svoje ruke, jer ne može da trpi različite i prilično okrutne metode kojima se zelenaši trude da ostvare svoju takozvanu zaradu.
Na temu zelenašenja govorili su u emisiji Puls Srbije govorili su Milan Stefanović iz centra za razvoj građanskog društva PROTECTA, Aleksandar Radivojević, advokat i Jelena Manojlović, psihoterapeut.
- Mi na osnovu istraživanja koje smo radili, ali i na osnovu prakse možemo da kažemo da su 70 do 80 odsto žrtava zelenaša ljudi koji su zavisni od neke bolesti zavisnosti. Najčešće je to kocka, ali tu je i narkomanija i slično. 20 odsto stanovništva spadaju u socijalne kategorije koje nisu u stanju recimo da uzmu zvaničan kredit u banci, pa onda pozajme novac. Tada su u putanju recimo račun za struju ili komplikovane operacija, ali mi uglavnom radimo sa ljudima koji su kockari - rekao je Stefanović.
Manojlović je istakla da zelenaši ne moraju nužno biti opasni istetovirani momci kao iz devedesetih godina, već to mogu biti pojedinci sa izgledom ugladnog biznismena:
- Iz mog ličnog iskustva mogu da govorim, jer sam psihoterapeut koji se bavi odvikavanjem od kocke. Moji klijenti koji imaju taj problem obraćaju se zelenašima za pomoć. Zelenaši danas mogu biti istetovirani opasni veliki momci kakvi su većinom bili devedestih godina, a mogu biti i ugledni biznismeni po principu ne pitajte me za prvi milion. Svako ko ima viška novca na raspolaganju i ko želi da bez mnogo truda i rada dođe do dodatnog novca može to lako da uradi putem zelenašenja - rekla je Manojlović i dodala:
- Korisnici usluga su različiti. Kockari koji su u stanju očaja oni se obraćaju njima za pomoć i onda zelenaši određuju datum povratka, kamate i posledice nevraćanja kamate. Nema tu fizičkog straha nego više taj momenat da će neki deo njihove imovine biti otuđen.
Radivojević je naglasio da su ugovori koje potpisuju ljudi koji pozajmljuju novav sa pravne strane veoma dobro napravljeni i da ne izgledaju kao zelenaški:
- Prave se ugovori koji na prvi pogled uopšte ne izgledaju kao zelenaški. Rade se raznorazni ugovori. Recimo neko uzme punomoćje za prodaju neke nekretnine od strane onoga kome je dao određenu pozajmicu. Prave se fiktivni ugovori oko kupoprodaje određenih nekretnina. Ti ugovori su često overeni kod notara. Može se na sudu dokazivati da je taj ugovor zelenaški odnosno nedozvoljen, ali veliko je pitanje da li se i na koji način to može i dokazati.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
