Povodom godišnjice od stravičnog masakra u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kao i ništa manje jezivog zločina u Duboni koji se dogodio sutradan, u jutarnjem programu Kurir televizije gostovali su specijalni pedagog, Nataša Andonovski, predsednik advokatske komore Srbije Veljko Delibašić i sociolog i stručnjak za bezbednost prof.dr Ilija Kajtez
- Prošli smo kroz ova pitanja više puta. Ja ne vidim da se nešto bitno promenilo. Ne vidim da smo nešto menjali i preduzeli, a imali smo mnogo raznih ideja i predloga. Jednostavno nešto je trebalo učiniti. Ne da bismo rekli da mi to možemo da sprečimo. To ne možete nikad garantovati nigde. Ali smo mogli da uradimo neke stvari koje bi ove mlade ljude, ovu decu mogle da opuste od tog silnog stresa, od svih vrsta nasilja kojima su izloženi da li kod kuće ili u školi - rekla je Andonovski i dodala:
- Mogu odgovorno da kažem da su nam deca toliko anksiozna, toliko sklona suicidu, toliko sklona konzumiranju raznih psihoaktivnih supstanci i alkohola i svega. Ne vide izlaz. Ne vide uportište ni kod kuće ni u školi ni među vršnjacima.
Kajtez glavni uzrok zastrašujućih događaja vidi u potršačkom mentalitetu:
- Mi delimo sudbinu sveta. Ono što je najproblematičnije to je što je naša zamlja previše ušla u sferu tih zapadnih nevrednosti. Izvor i koren svega se zove potrošački mentalitet. Na svakom koraku vi u medijima slušate samo o potrošnji, o primanju, o nekakvm honorarima, o tome ko šta nosi, ko šta ima, ko je šta kupio. Deci je mozak preuzet tim nevrednostima - kaže Kajtez i dodaje:
- Tu smo mi izgubili tradicionalne vrednosti. Ne možete vi imati funkcionalnu porodicu ako nemate tradicionalnih vrednosti. Nigde nemate da se priča o dobroti, o hrišćanstvu, o empatiji, o potrebi da se neko ko je trenutno slab i nemoćan zaštiti. Šta mi čitamo? Mi čitamo ko je kupio kakvu vilu i ko se od koga rastao.
Delibašić se osvrnuo na pitanje smrtne kazne koje se aktuelizovalo nakon masakra u Ribnikaru i Duboni:
- Ja bih podsetio da postoji jedna opšta zabluda da problemi u društvu mogu da se rešavaju krivičnim pravom. Krivično pravo je veoma bitno, ali ono je samo pomoćno sredstvo. Propisivanjem bilo kakve krivične sankcije mi ne možemo sprečiti zločin. I u onim zemljama gde je propisana smrtna kazna za pojedina krivična dela ona se i dalje vrše. Što se tiče smrtne kazne to je nepriihvatljivo u našem društvu iz prostog razloga što to ne dozvoljava ne samo ustav i krivični zakon nego Evrpopska konvencija o ljudskim pravima s jedne strane. S druge strane naša država je članica Saveta Evrope, a uslov da budete član Saveta Evrope jeste da nemate smrtnu kaznu, tako da ta ideja nije uopšte prihvatljiva i na nju ne treba trošiti vreme.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
