Vaskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i zbog svoje suštine izdvaja se od svih drugih dana. Običaji se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.
Dok je Božić najradosniji dan u hrišćanstu jer je tada na svet došao Isus Hrist, Vaskrs predstavlja samu srž hrišćanstva a to je pobeda nad smrću kroz žrtvovanje i patnju.
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije Redakcija i voditeljke Bojane Drašković bili su Dušan Blagojević, jedan od najcitiranijih ljudi na društvenim mrežama i đakon, dr Aleksandar Milojkov, koji su objasnili šta za nas predstavlja ovaj praznik.
- Pobeda života nad smrću i praznik nad praznicima. Kako je apostol Pavle rekao, ako Hristos ne usta, onda je uzalud vera naša i uzalud propoved naša sva, dakle, uzalud sve ono što uči hrišćanstvo, čitav onaj set moralnih evanđelskih vrednosti, ukoliko ne stoje na vaskrsenju Hristovom, sve to više nema smisla. Vaskrsenje je upravo ta pobeda i vaskrsenje zapravo daje smisao svemu onome što predstavlja dalje vrednost u hrišćanstvu i uopšte životu - započeo je đakon.
Voditeljku je zanimalo zašto se onda i dalje bojimo smrti, ako nam Vaskrs dokazuje da smo u principu besmrtni.
- Zato što je to prosto prirodno. Vi, ako pažljivo čitate evanđelje, videćete da se i Hristos bojao smrti jer je bio i on čovek. Nije bio samo bog, nego je bio i čovek. I njegova potresna molitva u Getsimanskom vrtu, neposredno pred njegovo hapšenje i stradanje, kada je molio oca da ga mimoiđe čaša, odnosno čaša stradanja, da je ne pije, ali ipak on upodobljava tada tu ljudsku volju, volju Božju, kaže, ali ne kako ja hoću, nego kako bude volja tvoja. Taj strah od smrti je prosto prirodan čoveku negde. Taj strah i svedoči da je čovek stvoren za život, a ne za smrt. I naravno, čak i to saznanje da je vaskrsenje pobeda nad smrću, ne umanjuje taj strah. Čovek prosto želi da živi i ova biološka smrt ne ostaje ni prema njoj ravnodušna. S tim što, naravno, biološka smrt za one koji veruju u vaskrsenje nije konačna reč u životu. Konačna reč je ipak pobeda života nad smrću - dodao je Milojkov.
Pitanje upućeno drugom gostu bilo je može li se bez praštanja i sagledavanja sopstvenih sagrešenja prema bližnjima, kako prijateljima, tako i neprijateljima, primiti svetlost vaskrsenja i nada u večni život.
- Pa svakako da smo pozvani pre svega da praštamo. Post je iza nas i to je bilo jako lepo vreme da sagledamo svoje nedostatke i mane, ali i da oprostimo svojim bližnjima. Bez toga čovek jednostavno gubi tu bogom danu radost i ne može da oseti ni tu ljubav u srcu koja mu je neophodna da bi prevazišao sebe, da bi se upodobio Hristu i da bi zadobio carstvo nebesko na koje smo svi pozvani. Tako da mi je jako drago da budem u studiju sa svima vama i drago mi što pričamo na sve ove teme i možda da kažemo da bi trebalo svi da se malo okrenemo, pre svega, da sagledamo sebe, da pokušamo da izvadimo brvno iz svoga oka pre nego što pogledamo i želimo da izvedemo trun iz oka brata svoga i mislim da će ta introspekcija biti prvi poziv ka promeni, odnosno preumnjenju metanoji na koje smo pozvani - rekao je Blagojević.
Na pitanje kako odoleti svim tim iskušenjima, kaže:
- Mislim da nam je i Hristos jako lepo rekao da stražarimo, da budemo budni, da pokušamo malo manje da budemo na društvenim mrežama i na telefonima i da ruku stavimo na srce i da pogledamo se u ogledalo. Mnogo je lakše nekako u današnje vreme kriviti druge, upirati tim čuvenim prstićem u druge, ne shvatajući da su onda tri prsta okrenute prema meni. Tako da to je možda prvi poziv da ograničimo sebe malo na sebe, je l' tako, i da na taj način pokušamo da prevaziđemo neke svoje nedostatke i mane pa tek posle da se okrenemo ka drugima - dodao je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
